Subotnje jutro, 10 sati. Subota je „pazaran dan“ kako bi to mi Vranjanci rekli, a ja sam se uspavao za buvlјak. Neoprostivo za jednog lovca na antikvitete. Pijem užurbano jutarnju kafu sa velikom dozom kofeina i još većom griže savesti. Oko 11 sati otvaram antikvarnicu Mamuze, moje sklonište, mesto u kojme čuvamo stvari od zaborava. Dok pijem drugu kafu, u radnju ulazi mlađi momak, entuzijastični numizmatičar koji sa sobom nosi punu kesu nečega. Pita me da li imam stari novac. Dok on razgleda stare kovanice i novčanice vodimo neobavezan razgovor. Rekao mi je da upravo dolazi sa buvlјaka, da je kupio dosta toga, između ostalog i neku diplomu. Ta diploma me je posebno zainteresovala. Pitam ga da li mogu da je pogledam, on sa odobravanjem klimnu glavom.
Bila je to diploma Univerziteta u Beogradu, Građevinskog fakulteta, odsek za Saobraćaj izvesnog Vojislava J. Burića. Vojislav je rođen 1923. godine, fakultet je upisao 1946-te, a diplomirao 1965. Studirao je punih 19 godina. Narodski rečeno „večiti student“. Pitao sam mog sagovornika i mušteriju da li bi se trampio i ubrzo smo dogovorili razmenu dobara. Kupio sam diplomu, ali ne svoju kao što je čest slučaj u našoj zemlјi već tuđu.
Kasnije, tokom razgovora mladi numizmatičar mi je rekao da je diplomu kupio za 100 dinara. Da, dobro ste pročitali, diploma koja je sticana znanjem, znojem i neprespavanim noćima 19 godina, prodata je za jednu novčanicu sa likom Nikole Tesle. Toliko misli i emocija sam imao u deliću sekunde kada mi je sagovornik to saopštio. Pomislio sam šta bi na sve ovo rekao izvesni saobraćajni inženjer koji verovatno više nije među živima jer se rodio pre 99 godina čiji se dokaz znanja razvlači po buvlјacima. Da li će se i mojom diplomom koja je već 3 godine neupotreblјiva nekad ovako trgovati. Koji je put diplome, kako je stigla na buvlјak, kao i to da li je moguće da ju je neko od naslednika jednostavno bacio da mu ne bi pravila smetnju. Do sada sam imao još jedan sličan otkup kada sam kupio fotografiju prababe od jednog momka iz prvog vranjskog fotografskog studija „Pepek“ koja datira iz 1927. godine.
Ni diplomu ni fotografiju nisam otkupio da bih dalјe prodavao, već da bi ih sačuvao. Ljudi su u ovim, pre svega izazovnim vremenima, zaboravili da postoje stvari koje nemaju materijalnu vrednost, ali imaju neku drugu. One su tu da nas podsete na pretke, na lјude koji više nisu sa nama. Naša je obaveza i dužnost da ih sačuvamo od zaborava. Stara naša vranjska izreka „Sve što leti ne se jede“ dobija novi kontekst.
Autor: Filip Jovanović
