Polemika u medijima oko „ovakvih i onakvih doktorata“ i sve polemike oko cele te priče, navele su me da se malo osvrnem oko sebe i razmislim da li je u pitanju Dr. ili nešto drugo.
Po nekim podacima, na evidenciji acionalne službe zapošljavanja u Srbiji ima oko stotinu doktora nauka. Broj onih sa diplomama raznih fakulteta, bilo državnih ili privatnih, se kreće u desetinama hilјada.
Hm! Znači, u ovoj i ovakvoj Srbiji, najveći prestiž je biti „Dr.“ E super, kažem ja, do juče je najveći prestiž bio posedovanje nemačke limuzine i američkog mobilnog, onog sa zagrizanom jabukom na njemu.
Ono, naravno,tako i treba, sad su druga vremena, te nijedna tašta neće zeta koji nije Dr. Šalu na stranu, ma kojim poslom se vi bavili, ma koju diplomu imali, velike su šanse da je konkurencija u toj oblasti ne ogromna, već stravična. Svedoci smo, unazad nekoliko godina, da se veliki broj mladih lekara odmah po diplomiranju odlučuje da napusti Srbiju, jer su u Evropi i na Zapadu lekari svih vrsta i kvalifikacija veoma traženi.
Tako da je danas u Srbiji najveći deficit anesteziologa, radiologa, kardiohirurga. Lekarima u Srbiji se ne može ponuditi veća plata, a tamo sigurno imaju veću od 74.000 dinara, koliko ovde dobijaju specijalisti.
Za razliku od njih, mladi informatičari se već posle druge godine studija odlučuju za inostranstvo. Na vreme. Teška su vremena, pa je i teško biti pametan. Nakon završenih studija , čak 45 odsto svih studenata u Srbiji sebe vidi u inostranstvu, van zemlјe. Glavni razlozi za odlazak iz zemlјe su nizak životni standard u Srbiji, a slede nemogućnost zaposlenja i dalјe školovanje. Sa druge strane, naši mladi lekari važe za najbolјe u Nemačkoj, Francuskoj, Švedskoj, Švajcarskoj. Naši informatičari takođe rade u najvećim svetskim IT kompanijama.
Ako se stvarno želi oporavak zemlјe, onda, mladi napred, školovani napred. Ne može biti da država nema para za mlade lekare, inženjere, arhitekte, informatičare. Oni su budućnost ove zemlјe, oni su ova zemlјa. A, za doktorate ima vremena, još smo mladi.
Ivan Trajković
