NaslovnaReč po rečFELJTON: JEDNA SRPSKO-ALBANSKA PRIČAJEDNA SRPSKO-ALBANSKA PRIČA: Hronologija II (59.deo)

JEDNA SRPSKO-ALBANSKA PRIČA: Hronologija II (59.deo)

II DESTABILIZACIJA SE SELI NA JUG

19. 08. 1990. U Preševu je osnovana Partija za demokratsko delovanje (PDD), prva partija Albanaca u Jugoslaviji, sa profesorem fizike Rizom Halimijem (1947) na čelu.

09/23. 12. 1990. Prvi poslanici na prvim parlamentarnim izborima u Srbiji bili su i dipl. ekonomista Ranđel Veljković (SPS) i profesor Behljulj Nasufi (PDD).

1/2. 03. 1992. Albanci u Srbiji su se Referendumom (97%) izjasnili o teritorijalnoj i političkoj autonomiji sa pravom prisajedinjenja Kosovu.

31. 05. 1992. Na prvim lokalnim višestranačkim izborima u Preševu za predsednika opštine, prvi put u istoriji, izabran je jedan Albanac –  prof Riza Halimi (1947).

20. 12. 1992. Na vanrednim lokalnim izborima, uz podršku Jugoslovenske levice (JUL), za predsednika opštine Bujanovac izabran je specijalista dr Stojanča Arsić.

14. 11. 1997. Odlukom SO, za počasnog građanina Bujanovca proglašena dr Mirjana Marković, predsednica Jugoslovenske levice (JUL).

23. 12. 2003. U selu Oraovica kod Preševa osnovana je Demokratska unija Doline (DUD), a za predsednika je izabran dr Skender Destani (1955) lekar specijalista.

07. 09. 2005. U Bujanovcu je osnovan Pokret za demokratski progres (PDP). Za lidera je izabran nastavnik Jonuz Musliu (1959-2018).

02. 07. 2011. Nagip Arifi (1961) doskorašnji predsednik opštine Bujanovac, osnovao je Demokratsku partiju (DP).

31. 05. 2015. Šćiprim Arifi (1976), preduzetnik, rođen u Nemačkoj, U Preševu je formirao  Alternativu za promene, osmu partiju Albanaca u Srbiji.

III REFLEKSIJE JUGOSLOVENSKE KRIZE

06. 03. 1998. U selu Prekaze (Drenica), zajedno sa 56 članova porodice, ubijen je Adem Jašari, osnivač Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

13. 10 1998. Slobodan Milošević  je prihvatio sporazum sa Ričardom Holbrukom, kojim je sa Kosova povučen deo vojske i policije, a tamo upućeno 1.300 posmatrača OEBS sa Vilijamom Vokerom na čelu.

15. 01. 1999. u masakru u selu Račak uporištu OVK, ubijeno 45 albanskih civila.

06. 02. 1999. Slobodan Milošević je odbio da potpiše sporazum iz Rambujea (Pariz), što je bio kraj nastojanja međunarodne zajednice da se kriza na Kosovu reši mirnim putem.

24. 03. 1999. dan pošto je Ričard Holbruk posle neuspele misije napustio Beograd, počelo je NATO bombardovanje SR Jugoslavije bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.

09. 06. 1999. na vojnom aerodromu u Kumanovu, potpisan je Vojno tehnički sporazum, kojim je označen kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije.

10. 06.1999. u Savetu bezbednosti UN izglasana je rezolucija 1244, kojom je u Jugoslaviji odobreno međunarodno vojno i civilno prisustvo, a na Kosovu uspostavljena privremena administrativna misija UN.

IV. KOPNENA ZONA BEZBEDNOSTI – EPICENTAR SUKOBA

30. 01. 2000. U selu Dobrosin, pripadnici OVPMB pri put se pojavili u javnosti.

02. 02. 2000. U Preševu je kidnapovan Nebi Nuhiu, vlasnik benzinske pumpe „Neza petrol“.

26. 02. 2000. U Končulju nastradali policajci Slaviša Dimitrijević (27) i Dragan Filipović (30) i pripadnik  OVK Fatmir Ibiši (37) iz Gnjilana.

21. 06. 2000. U Malom Trnovcu, pripadnici OVPMB oteli su poslednje Srbe – starca Vladu Miletića (1920) i njegovu kći Persu (1945).

19. 09. 2000. U Dobrosinu su ubijeni pripadnici OVPMB: Ekrem Hodža (23), i Betim Berišđa (19) iz Prizrena i Škeljzen Krasnići (20) iz Oraovca.

13. 10. 2000. Kod Velikog Trnovca nastradali policajci Dragan Joksimović (1978) i Jovica Stojanovič (1970) a 11 ih je teže i lakše povređeno.

V DAN „D“ – OFANZIVA PRIPADNIKA OVPMB

21. 11. 2000. Nedaleko od Dobrosina pripadnici OVPMB su zarobili i masakrirali srpske policajce Duška Gligorića (1960), Duška Đokovića (1978) i Cvetana Jovanova (1965).

22. 11. 2000. Pošto je u zoru sa Kosova u Srbiju iz više pravaca ušlo oko 1.000 naoružanih pripadnika OVPMB, Kopnena zona bezbednosti je pala u ruke naoružanih Albanaca.

25. 11. 2000. Preko 300 Srba sa Kosova blokirali su magistralni put Niš-Skoplje u znak protesta što ne mogu da odu svojim kućama.

27. 11. 2000. U Bujanovac je, po nalogu Resora državne bezbednosti, stiglo oko 200 pripadnika Jedinice za specijalne operacije – „crvene beretke“.

27. 11. 2000. U Bujanovac je, helikopterom iz Beča, stigao Vojislav Koštunica, predsednik Savezne Republike Jugoslavije.

04. 12. 2000. Zoran Đinđić, lider DS i menadžer Demokratske opozicije Srbije (DOS), posle obilaska Žandarmerije u Ristovcu, boravio je na više lokacija u Bujanovcu.

13. 12. 2000. U Bujanovcu su, oko 5.000 lokalnih i Srba sa Kosova, blokirali magistralni put Niš-Skoplje i organizovali protestni miting u centru grada.

Radoman Irić

Napomena: Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontakta redakcije i odobrenja autora feljtona.

Buy Me A Coffee

Popularno

SMENE NA ORL: Dr Mladen Kostić umesto dr Marije Stefanović

Dr Mladen Kostić, specijalista otorinolaringologije, novi je načelnik na ovom odeljenju vranjske Bolnice potvrđeno je VOM-u. On je zamenio dr Mariju Stefanović, nakon brojnih primedbi...
Vranjska Banja

Vranjska Banja dobija petlju