Kraj sukoba srpske policije i pripadnika Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca mogao se naslutiti već početkom marta 2001. godine.
Podsetimo da je još 7. marta Komanda NATO dozvolila jugoslovenskim trupama ulazak u Kopnenu zonu bezbednosti, što je itekako poremetilo planove Glavnog štaba OVPMB. Pet dana kasnije, 12. marta, međunarodni predstavnici su, u kontaktima sa srpskom i albanskom stranom, usaglasili tekst „Sporazuma o prekidu vatre“, koji je definitivno odredio sudbinu ovog sukoba.
Tako se, već 17. maja, Združenim snagama bezbednosti, predalo 108 pripadnika OVPMB, koji su prihvatili poziv o predaju oružja u zamenu za garantovanu amnestiju.
Istoga dana predstavnici KFOR. koji su obezbeđivali Kopnenu zonu bezbednosti sa kosovske strane, imali su dosta posla jer im se predalo 125 pripadnika OVPMB. Sutradan, 18. maja, još 44 pripadnika naoružanih Albanaca položili su oružje i predali se KFOR.
I narednih dana, pred ponuđenom amnestiom sve više pripadnika OVPMB su položili oružje. Neočekivano, 21. maja 2001. godine, KFORU su se predala 43 pripadnika radikalne Čarske grupe, kojom je, tokom sukoba, komandovao Muhamed Džemailji, najmilitantniji član Glavno štaba OVPMB. Istoga dana, u večernjim satima, Đžemailji je nadmudren – pao je u ruke pripadnika Združenih snaga bezbednosti.
Dalje, u Dobrosinu se KFOR predala grupa od 20 pripadnika Oslobodilačke vojske. Sa ovom grupom predao se komandant 112. brigade Sami Hadžiju, jedan od osnivača OVPMB i jedna od ključnih ličnosti komandnog sastava bujanovačkog sektora.
Sutradan je Roj Braun, portparol KFOR izjavio da se do tog trenutka njima predala ukupno 454 pripadnika OVPMB i da su svi oslobođeni jer nije utvrđeno da je neko od njih učinio teško krivično delo.
Naravno da su tada oči komandanata Združenih snaga bezbednosti i čelnika međunarodnih snaga, bile uprte u Glavi štab OVPMB i odluke trojice čelnih komandanata. Na odgovor se nije dugo čekalo.
Najpre je u sredu 24. maja, 2001. godine, ubijen Ridvan Ćazimi – komandant Leši, o čemu ćemo opširnije u narednoj glavi feljtona. Potom je, na nepoznat način Mustafa Šaćiri – Špetimi prebegao na Kosovo.
Napokon, 26. maja 2001. godine, komandant Glavnog štaba OVPMB Šefket Musliu i politički predstavnik, odnosno politički komesar ove vojske Jonuz Musliu, predali su se KFOR-u. Pošto je predstavnicima međunarodnih snaga izjavio da se „odriče dalje borbe“ i „da je vreme da se rat zaustavi“, KFOR ih je obojicu oslobodio.
U broju od 24. aprila, beogradski dnevni list Večernje novosti je objavio da se ime Šefketa Musliua, komandanta i još 38 Albanaca – boraca Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca, nalazi na spisku lica kojima je zabranjen ulazak u zemlje Evropske unije (EU).
Radoman Irić
Napomena: Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontakta redakcije i odobrenja autora feljtona.
