Od završetka sukoba mnogo čime nezadovoljni Albanci, koristili su svaku priliku da javno reaguju preko svojih političkih predstavnika i tako pošalju jasnu poruku domaćoj i svetskoj javnosti. Poslednji takav slučaj je bio postavljanje spomenika borcima OVPMB u Preševu, a potom njegovo uklanjanje od strane Žandarmerije.
Od sredine 2001. godine, uvek zabeležena istupanja pred domaćom javnost i međunarodnom zajednicom, činili su na tri načina: kao predstavnici triju lokalnih samouprava, kao predstavnici svih političkih partija i kao Albanci – odbornici u Skupštinama opština. U svim slučajevima redovno su se pozivali na domaća ustavna i zakonska načela, a posebno na međunarodne standarde i prava nacionalnih manjina.
Novonastala kriza u odnosima dveju strana i krhkost političke i ukupne bezbednosne situacije, podstakla je Misiju OEBS i nekoliko ambasada zapadnih zemalja da pokrenu novi ciklus pregovora na jugu Srbije, koji će sprečiti da se ubuduće događaju slični incidenti. Pripremajući se za taj dijalog, albanska strana je 13. februara 2013. godine, sačinila plan za rešenja krize pod nazivom „Neophodne mere za afirmaciju prava Albanaca u Preševskoj dolini“. Ovim dokumentom su svi problemi albanske nacionalne zajednice prvi put vrlo precizno postavljeni i objedini u sedam tačaka, zbog čega je nazvan „Plan sedam tačaka“.
Dokument je upućen na adrese svih domaćih i inostranih aktera, a Vlada Republike Srbije, na preporuku Koordinacionog tela, usvojila ga je 4. juna iste godine, što do tada nije urađeno ni u jednom slučaju. „Plan sedam tačaka“ ima nešto preko 15.000 karaktera, a ovde ćemo ga predstaviti u osnovnim crtama.
I. Potpuna integracija Albanaca u institucije sistema u skladu sa proporcionalnim učešćem u broju stanovnika svake lokalne samouprave: u policiji, republičkim inspekcijama, katastru, Upravi prihoda, pravosudnim institucijama i državnim javnim preduzećima (PTT, Telekom, EPS…).
II. Ostvarivanje pune bezbednosti što podrazumeva: poštovanje Zakona o amnestiji; izmeštanje specijalnih snaga policije; potpunu, bezuslovnu i nesmetanu slobodu kretanja; procesuiranje slučajeva ubistava i kidnapovanja Albanaca; stvaranje potrebnih uslova za povratak izbeglog stanovništva itd.
III. Brži ekonomski oporavak, s obzirom da opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa spadaju u red najnerazvijenijih u Srbiji. Posebnom strategijom ekonomskog razvoja obezbediti stimulativne mere za privlačenje investitora i otvaranje novih radnih mesta.
IV. Službena upotreba jezika, pisma i simbola na osnovu Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, kao i međunarodnih konvencija, uz otklanjanje postojećih zakonskih prepreka.
V. Decentralizacija pravosuđa s obzirom da su u ovoj oblasti ozbiljno ugrožena prava Albanaca i vraćanje Osnovnih sudova i Osnovnih tužilaštva u Bujanovcu i Preševu, kao i vraćanje Prekršajnog suda u Bujanovcu.
VI. Obrazovanje, kultura i informisanje uz afirmaciju ključne uloge Nacionalnog saveta nacionalnih manjina s obzirom na nedostatak udžbenika u obrazovanju, probleme za priznavanjem i nostrifikacijom diploma i potrebom za otvaranjem novih visokoškolskih institucija.
VII. Zdravstvena i socijalna zaštita Albanaca moraju se podići na znatno viši nivo a pre svega je potrebno osnovati sekundarnu zdravstvenu ustanovu (bolnicu) za ove tri opštine.
„U sprovođenju ovih mera neophodno je uključivanje međunarodne zajednice u formatu OEBS, delegacija EU, Ambasada SAD, Ambasada VB, Ambasada R. Nemačke i drugih…“, kaže se u „Planu sedam tačaka“.
Ovaj dokument, na čijoj primeni se i danas insistira na svim nivoima vlasti, 2013. godine su potpisali lideri: Partije za demokratsko delovanje (PDD), Demokratske partije Albanaca (DPA), Pokreta za demokratski progres (PDP), Demokratske unije Doline (DUD), Demokratske unije Albanaca (DUA) i Demokratske partije (DP).
Radoman Irić
Napomena: Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontakta redakcije i odobrenja autora feljtona.
