Mlada žena, pobedila je karcinom, naša Vranjanka mučila se s bolešću godinama, bolest je uzimala maha dijagnoze su bile sve kompleksnije, sakupljao se novac za njeno lečenje, uz onaj strašni prefiks “hitno”.
Adrijana Simeonova podelila je sa svojim pratiocima na društvenim mrežama ovih dana radost, jer je kontrola u Atini pokazala, da nema metastaza, da nema primarnog karcinoma …
U svakoj drugoj prilici bila bih srećna, svaka dobijena bitka protiv opake bolesti je korak ka dobijenom ratu, do momenta kada će sve mudre glave ovog sveta uspeti da pronađu lek protiv ove bolesti.U ovoj prilici sam plakala. One suze koje pokrene sreća, a u njima stanu sve tuge ovog sveta.
Ženu ne poznajem, ali kao da je moja. U moru negativnih emocija (tri puta pišem i brišem “loših ljudi”) splet okolnosti je učinio da shvatim da postoje ljudi koji su više od toga, da shvatim da su neke ljubavi toliko jake da pobeđuju same od sebe i da je jedina sila koja pomera stene vera. Vera u Boga, u energiju, u vasionu u opšte dobro, vera kao takva.
Naime, ova lepa žena supruga i majka je jedna mnogo srećna žena uprkos tome što je prošla kroz pakao bolesti. Ona ima svog brata, ona ima Stefana. Mladi Stefan je zaboravio da ima sopstveni život dok je bio bitku za sestrinim.
Nije spavao, sada bi bilo logično da napišem nije jeo, ali evidentno je da jeste, nije imao mira dok potrebna suma novca za lečenje njegove sestre nije bila na računu fondacije Budi human. Ako ste mislili da je tu kraj varate se, nije imao mira tokom svake njene terapije, nije imao mira tokom svakog narednog zračenja, nije imao mira dok mu sestra nije prenela reči lekara. Ako mene pitate nisam sigurna da i sada može da se opusti. U životu nisam srela toliku količinu ljubavi, empatije i brige u jednom čoveku. Znate onaj osećaj kada je neko toliko dobar da je dovoljno da ga pogledate u oči i osetite tu dobrotu. Stalno sam govorila sebi da se previše vezujem za žene koje ne poznajem a potrebna im je pomoć, a onda pogledam u njega i shvatim nije to tamo neka žena to je Stefanova sestra.
Mnogi od vas nisu upućeni, ali kad je prikupljen novac za lečenje njegove sestre Stefan je krenuo u kampanju prikupljanja novca za Nadicu, izrađivao kutije i bio na svakom Bazaru za Snežu, jer njegova sestra je jedna tri uz koje su Vranjanci stali. Stefan je “poginuo” da mala Sofija ode po lek, Stefan je molio da se pomogne Borki … jer sigurna sam da Stefan zna najbolje zna koliko je teško moliti i biti dostojanstven.
Iako stalno kažem da jedva čekam da se oženi, ako ponovo pročitam tekst verovatno zvuči kao dobra preporuka za idealnog muža, zeta oca … namera mi je bila vam ispričam kako brat voli sestru, kako je ta iskonska veza i potreba da se zaštiti neko tako blizak pobedila svako zlo.
Samo dobro može pobediti zlo u kom god obliku se ono pojavilo i zbog toga ne žmurite kad naiđe nešto dobro, kad se pojavi neko ko vam se čini previše dobar zagrlite ga, jer nemate pojma protiv kakvog zla bije bitku. Stefan je primer da postoje dobri ljudi i da su tu među nama, samo treba da im otvorimo vrata.
Pozovite sestru ili brata, zagrlite ih ako su u blizini, ne uzimajte sreću da imate jedni druge zdravo za gotovo i kad god ste ljuti na nekog ili na sebe setite se da je jedan Stefan mogao da bude ljut na ceo svet, ali je izabrao da se bori. Njegova sestra je pobedila bolest, a vojskovođa u njenom ratu dobio je orden, orden za hrabrost.
Hvala ti Stefane za svaku podeljenu tugu, za svaki podeljeni strah, hvala ti za ono što smo svi čekali “Ljudi Ana je zdrava”.