Dvojicu frizera ne menjam više od 20 godina, jer su uslužni, kulturni i pedantni. Juče, dok sam čekao na red, lepo sam se zabavljao temama iz novina „Danas“.
Potom, u razgovoru „stigosmo“ do korone iz 2020. godine, kada su me, u bolnici „Dr Dragiša Mišović“ u Beogradu, vratili iz mrtvih. Rekao sam da se toliki stepen brige kompletnog osoblja bolnice prema pacijentima, može smestiti u radnju knjigu „Verovali ili ne“.
„Eto, komšija takve ljude, vrhunske doktore i stručnjake, sve nam pokupiše ovi sa zapada. Mi ih školujemo za Nemce i druge“, kaže moj prijatelj frizer.
Odgovorih mu da ih Nemci nisu pokupili, već naši stručnjaci tamo odlaze u potrazi za boljim životom.
„Mi smo od vremena Miloševića krenuli jednim putem, a Česi i Slovaci drugim, jer su imali pametnog Havela“ , nastavljam ja razgovor sa frizerom, a onda, ničim izazvan, obrati mi se jedan „stručnjak“ opšte prakse, koji je čekao na red.
„A šta je falilo Miloševiću? Je li on kriv što je ovo danas lopovska i kriminalna država?“
„Ne znam šta mu je falilo, ali znam da smo stigli da živimo u državi u kojoj je predsednik kupio diplomu“, odgovorio sam nepoznatom.
„Pa šta ako je kupio? Kakve to veze ima sa kriminalom i lopovlukom? Sad napadaju Vučića da je on kriv za kriminal“, reče, pa nastavi „solistički koncert”. Da ja tebi nešto kažem. Vidim te, čitaš novine, a da se ja pitam, prvo bi’ ukinuo novinare i novinarstvo, jer su oni krivi za sve u ovoj zemlji“.
Zanimljivo. Od ovog proizvođača primitivizma, kakvih je u Srbiji nekoliko stotina hiljada, prvi put slušam ovako nešto. Pa kako čovek od ovakvih ni kod frizera ne možeš da budeš miran, prestao sam da polemišem.
Neko je već rekao: U životu je kao u saobraćaju – pustiš budalu da prođe.
Autor: Radoman Irić
