Ekonomskoj nauci i ekonomskim ekspertima ostaje da dokažu da u Srbiji nikada nisu bile ovakve izražene ekstremne razlike između najmanjih i najvećih zarada.
Ova teza povlači onu drugu – da u Srbiji, nikada nisu bile veće razlike u regionalnom razvoju nego što su danas.
Obratite pažnju: prosečna junska zarada u Srbiji, koja ima oko 2.360.000 zaposlenih, bila je 95.804 dinara, a 50 odsto zaposlenih primilo je manje od 74.185 (takozvanu medijalnu zaradu).
Ili, još ilustrativniji podatak koji bukvalno znači prst u oko građanima: 905.000 zaposleni u samo 15, od ukupno 173 grada, opštine ili gradske opštine u Srbiji, primili su u junu veću zaradu od prosečne u Srbiji.
Po visini primanja to su: Stari Grad (175.704), Vračar, Novi Beograd, Savski Venac, Voždovac, Zvezdara, Čukarica, Zemun, Novi Sad, Palilula, Rakovica, Bor, Medijana (Niš), Lučane i Majdanpek.
Dakle, Beograd, sa izuzetkom Novog Sada, Medijane, Lučana i Majdanpeka. U onih 158 lokalnih samouprava, u kojima je 1.455.000 zaposlenih, u junu su prosečne zarade bile manje od prosečne zarade u Srbiji. Tih 158 lokalnih samouprava zauzimaju verovatno više od 95 odsto površine cele Srbije (vidi kartu). Malo je konstatovati da je to katastrofalan podatak za građane ove zemlje.
I treći, takođe uznemirujući podatak: zaposleni u čak 21 lokalnoj samoupravi u Srbiji u junu su primili prosečno manje od 70.000 dinara. To su (po redosledu od najniže zarade u Srbiji): Bojnik (64.174), Preševo, Vlasotince, Crna Trava, Blace, Gadžin Han, Svrljig, Ražanj, Aleksandrovac, Lebane, Prijepolje, Bosilegrad, Bujanovac, Arilje, Tutin, Golubac, Dimitrovgrad, Novi Pazar, Ivanjica, Petrovac na Mlavi i Rekovac (69.967 dinara).
Osam od ovih 21 lokalne samouprave su iz Jablaničkog i Pčinjskog, dva najnerazvijenija okruga u Srbiji, zbog čijih zarada vlast svakodnevno lije krokodilske suze.
Ovo su podaci koje aktuelna vlast ne samo da krije od građana, već svakodnevno pothranjuje novim lažima i montiranim poluistinama o navodnim velikim zaradama i blistavim rezultatima koje postiže ekonomija Srbije.
Za one koji traže odgovor za ovakvu situaciju, ponudićemo ga: glas pametnog i glas budale na izborima vrede jednako.
Radoman Irić
