Moj veliki prijatelj Boban Marković (1964), na predlog Nacionalnog saveta Roma, konačno je sebi obezbedio mesto na listi onih koji su dali „vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi“, i tako stekao pravo na „nacionalnu penziju“.
Uz Fejata Sejdića (1941) kome je ovo priznanje dodeljeno 2013. Boban je drugi pripadnik romske nacionalne zajednice, koji je svoje ime upisao na listu besmrtnika na kulturnoj karti Srbije.
Septembra 2016. na portalu InfoVranjske, na ovu temu sam objavio kolumnu koju ovde ponavljam s puno razloga i zadovoljstva.
* * *
Boban Marković (52), majstor trube, virtuoz, muzička legenda, umetnik koji je slavu rodnog Vladičinog Hana i juga Srbije proneo na svim uporednicima i podnevcima, predložen je za nacionalnu penziju. A nije „iz kruga dvojke“. Čudo.
Predlog je potekao sa najmerodavnijeg mesta na planeti, sa jedinog i pravog svetilišta trube, sa tek završenog Sabora trubača u Guči.
Inicijativu je obelodanio Slobodan Jolović, predsednik Organizacionog odbora dragačevskog festivala.
-Guča je Markovića davno proglasila počasnim meštaninom, Sabor trubača ga je unapredio u svog ambasadora u svetu, pa danas nijednu od te dve časti nema niko sem Bobana. Ako je potrebna molba, mislim da bi je potpisalo svih 1.786 stanovnika Guče, a uz njih i stotine hiljada saboraša širom Srbije – rekao je Jolović.
Rođen baš na Đurđevdan, 6. maja 1964. godine, Boban je već u 20-oj imao orkestar koji je u svet pošao iz Hana. Sa licencom Guče i južnjačkom krvi u venama, počeo da hara i rastura:
Zbog muzičke magije kojom su protkani Đurđevdan, Ederlei, Mesečina, Kalašnjikov…
Za njega su se otimali razne godišnjice, jubileji, festivali, koncertne dvorane…
Zvali su ga Njujork, Pariz, Rim, Berlin, Brisel, Moskva, Beč, Stokholm…
Leteo je Evropom, Azijom, Australijom, u obe Amerike…
Ugostili su ga kraljevi, carevi, šeici, predsednici, ministri …
Izdavači su mu nudili blanko ugovore, virmane, menice…
Ovenčan je nagradama, priznanjima, medaljama, peharima, lovorima…
U milione domova ušao je pločama, albumima, CDima, video-klipovima, Jutjubom i Fejsbukom…
Slušali smo ga, gledali, aplaudirali mu, slavili ga…
„Od Hana do Kana, svaka je kafana, njemu druga kuća bila, ne zna im se broj“.
Britanski časopis „Songlines“ nije imao dilemu: uvrstio je Bobana Markovića kao jedinog trubača na njihovoj listi 50 najvećih instrumentalista na svetu.
Ovom majstoru nad majstorima, koji je celoga sebe založio u promociju trube i melosa jug Srbije, nedostaje penzija, kao nacionalno priznanje i kruna njegovog umetničkog rada.
Ko je „za“? Uzdržanih nema. Niko nije protiv.
Autor: Radoman Irić
