Gospodin(?) Šćiprim Arifi, predsednik opštine Preševo, opasno se zaigrao.
Po uzoru na svog idola Luja XIV (država – to sam ja), Arifi i vedri i oblači u ovoj najsiromašnijoj srpskoj opštini.
Ovaj ulickani nemački Albanac, sve što je u Nemačkoj naučio od vrtića, preko osnovne i srednje škole, fakulteta do vlasnika privatnog preduzeće, u Srbiji primenjuje naopako.
Tako je sam sebe i nominovao i proizveo u političkog šibicara.
Zakonsku obavezu da lokalna samouprava jedanput godišnje raspiše konkurs za sufinansiranje medijskih projekata, on jednostavno ne primenjuje za sve vreme koliko je na vlasti.
Budžet opštine, koji pripada svim građanima, Arifi je prisvojio kao da mu je to tatkovina iz Nemačke.
To u slobodnom prevodu znači da je novinarima u Preševu i njihovim porodicama, uskratio pravo na goli život.
Usput, ovaj politički šibicar je medijima i novinarima jasno i glasno je poručio da mu nisu potrebni.
Koliko god da je u na srpskom političkom tržištu nedostajalo Bensendina, ovo se u istoriji Preševa nikada nije dogodilo.
Zato se danas, u borbi za goli život, novinari i medijske kuće u Preševu snalaze kako umeju i znaju.
No, ovo šibicarenje neće dugo trajati.
Sledeći korak novinara od Preševa do Beograda i Prištine, medijskih kuća novinarskih udruženja i građana Preševa, biće otvoreni javni protest na centralnom trgu u Preševu.
Evo, tom rečenicom ovom političkom šibicaru najavljujemo: imaćemo vremena da ga tada, tokom protesta, „posetiti“ u njegovom kabinetu.
Radoman Irić
