Kada se pomene Prag, za iole upućene prva asocijacija su stara zdanja od kojih su neka nastala u IX veku. Međutim, postoji i drugi Prag – onaj, koji je nastao uglavnom u poslednjih 30 godina, posle pada komunizma. Taj Prag je, svojom arhitekturom, podjednako lep i zanimljiv kao i dvorci Starog Praga.
U ovom, „Zelenom Pragu“, teško je odabrati i preporučiti zdanja onima koji planiraju da posete Prag. Teško, jer su u ovo središte Evrope, poslednjih 30 godina „uplovile“ sve najveće svetske kompanije šta god da proizvode i kakve god usluge da nude.
No, zadatak je zadatak, pa da ipak krenemo: po mom subjektivnom mišljenju, pre svih u Pragu treba videti poslovno-stambenu „zgradu koja pleše“, koja sa kompleksom susednih zgrada na levoj obali Vltave, prosto provocira sva čula. Nju je, po ideju Vaclava Havela, najznamenitijeg posleratnog Čeha, projektovao Hrvat Vlado Milunić.
Njoj je donekle slična „V kula“, stambena zgrada u obliku latiničnog slova „v“, visoka 104 metra sa 30 spratova. Veća od nje u Pragu samo je poslovna zgrada „Siti tauer“ (Gradska kula), koja je visoka 109 metara, a ima27 spratova. To je najveća zgrada u Pragu, a druga u Češkoj.
Svojom grandioznošću, pažnju posetilaca posebno pleni reprezentativni hotel „Corintija“, koga ćete videti s koje god strane da dolazite u Prag. Ipak, ostaje utisak da najviše posetilaca zastanu i fotografišu „metalni“ poslovni kompleks koji još nema ime i gde su sedišta više svetskih kompanija.
Pored zgrade Narodnog pozorišta, kojoj ne možete da se ne divite, 1983. godine, sagrađena je Nova pozorišna scena, koja se arhitektonski razlikuje od svih zgrada u Pragu. Njoj opasnu konkurenciju pravi takozvana stambena rezidencija „Kavči hori“ koja na sebi ima „prozor“ od šest spratova.
Ovaj spisak i lepih, atraktivnih, ali i arhitektonski „šašavih zgrada“, zaključiću posve neobičnom i atraktivnom zgradom „Primark“ koja je sagrađena u starom delu Praga pre dve godine, u doba korone i koja se lepo „snašla“ sa svojim starim komšilukom.
Ovu seriju sličica o „novom“ Pragu završiću jednim važnim podatkom: u starom delu Praga skoro je nemoguće pronaći stambenu ili poslovnu zgradu sa šest i više spratova. Ja sam stekao utisak da su sve do jedne, sa četiri ili pet spratova i da se majstorski „naslanjaju“ jedna na drugu.
Radoman Irić
