Da, baš tako: Ulica novina Vranjskih. Biće to, ali tamo trideset i neke godine, kada ovi odu s vlasti, jer ni Bog ni priroda nisu izumili silu koja može da zaustavi demokratske procese.
Hoću da ovu istorijsku neminovnost najavim baš sada, kada demokratska javnost, ne samo Srbije, isčekuje presudu ubicama novinara Slavka Ćuruvije, koji je ubijen 11. aprila, pre 24 godine, u vreme NATO agresije.
Mada se u vezi sa ovim zločinom sve zna, ipak se čeka da tu dugo najavljivanu vest obelodani institucija u čijoj je to nadležnosti.
A Srbija je, pored ovog, iznedrila toliko novinarskih zlodela i zločina, da se našim spiskom bave Međunarodna federacija novinara, organi i tela EU i brojne međunarodne organizacije.
Da se podsetimio: Borba, Naša Borba, Slavko Ćuruvija, Dada Vujasinović, Milan Pantić, Radio B92, Brankica Stanković, novine Vranjske, Dejan Anastasijević, Milan Jovanović, Ok radio, Marko Vidojković, Nenad Kulačin,…
U žilavoj borbi za pravednije odnose među ljudima, Vranje je svoju novinarsku i demokratsku brazdu zaoralo 8. decembra 1994. godine, u sadašnjoj Brankovoj ulici broj 10.
Možda vas je iznenadio ovaj naslov? Kako god, ali nikada ne smetnite s’ uma ono što je istorija već zabeležila.
Zato, nemojte da sumnjate: Ulica novina Vranjskih će se dogoditi kada budu istrošeni ovi ratoborni radikali, kada prođe rok trajanja komuno-socijalista i kada se Srbijom više ne bude širio julovski smrad.
Na ponos Vranja i ovog vremena danas, sutra će se nečiji potomci stideti druge decenije 21. veka, kada su đavolu prodali „veru za večeru“.
A za hiljade zavedenih u tom stadu, koje je omađijao miris sendviča i dnevnice od po desetak evra, tada niko neće pitati, jer svako stado traje dokle je gora zelena.
Autor: Radoman Irić
