Iskrena ispovest o borbi za potomstvo Vranjanke Žakline Stošić

904

Vranjanka Žaklina Stošić, poželela je da sa našim čitaocima podeli svoje iskustvo u borbi za potomstvo. Ova majka dečaka iz Vranja, smatra da će možda njena priča olakšati borbu sa sterilitetom nekoj budućoj mami. Priču prenosimo u celini.

Kada  sam se udala pre 15 godina, kao i svaki par, najviše što smo želeli je da dobijemo dete. Vreme je prolazilo, a mi nismo ni slutili da će naša borba za potomstvom trajati dugo, punih 11 godina. Nikada nismo razmišljali o tome da nećemo imati decu, već smo se nadali i samo nadali.

Išli smo na razne preglede i analize, iz dana u dan smo očekivali da će se nešto desiti. Obišli smo mnoge klinike, išli u Skoplje i Grčku, imali neuspešnu vantelesnu oplodnju u GAK Višegradska Beograd, ispili razne čajeve i sve bezuspešno, ali smo se i dalje borili, nismo odustajali.

Na pregledu u privatnoj klinici u Leskovcu, doktor Miodrag Stojković mi je na ekspertnom ultrazvučnom pregledu pronašao četiri mioma na zidu materice, od toga jedan malo veći, i predložio hitnu operaciju u Vranju, kako bi ih odstranili. Operacija je uspešno obavljena, uz pomoć tima lekara koji je to super odradio. Usledila je pauza od dve godine bez terapije, uz savet da se opustimo i da će se desiti trudnoća. Ipak, odlučili smo se za vantelesnu oplodnju i bili puni nade da će uspeti. Usledile su pripreme – stimulacija jajnika, hormonske terapije, preko 50 injekcija. Sve sam to super podnela. Izvadili su mi 12 jajnih ćelija, od toga tri najbolje oplođene ubacili, ali nažalost, nijedna se nije prihvatila. Bili smo razočarani, ali nismo prestali da se nadamo. Nismo odustajali.

Posle izvesnog vremena, i male pauze, 2015. upoznajem na poslu ginekologa dr Srboljuba Arsića iz Vranja, iskusnog doktora za lečenje steriliteta. Ispričam mu svoju priču gde sam sve bila i šta sam sve radila od analiza i da sam imala pokušaj VTO, ali da nije uspelo i da ne znam šta dalje. Doktor me dobro sasluša i kaže:

„Reci ti meni, Žaklina, da li si ti radila intervenciju koja se zove histeroskopija?“

Odgovorim da jedino to nisam radila i da ne znam kakva je to intervencija, ali da mi planiramo još jedan pokušaj VTO.

„Ne brini ti ništa, dođi da mi zakažemo ovu intervenciju, da mi to odradimo i vidimo šta ćemo i kako“.

Tako je i bilo. Histeroskopiju mi rade pod totalnom anestezijom, budim se, jedna predivna sestra me drži za ruku i kaže da je sve u redu, da ne brinem. Iz sale me vode kod doktora u ordinaciju da bi mi doktor rekao rezultate. Kako se približavam ordinaciji, tako molim Boga da je doktor pronašao nešto i da je to odmah otklonio. Kaže mi da sednem i počinje da se smeje. Sećam se svake njegove progovorene reči: „E moja Žaklina, mi smo kod tebe rešili dugogodišnji problem zbog kog nisi mogla da ostaneš u drugom stanju svih ovih godina. Imala si dosta priraslica, prepreka, odmah smo sve očistili i sada je sve ok. To nikako nije moglo da se vidi ultrazvukom i ginekološkim pregledom, već samo ovom intervencijom.“Ali doktore, meni do sada niko nije predložio, niti rekao da bi trebalo da odradim histeroskopiju, a vidim da je i te kako korisna i bitna u lečenju steriliteta.“ Doktor mi na to odgovora da ću u naredna tri meseca ostati u drugom stanju, pomoću njegove terapije, i da ne moramo ići na VTO. Ja iskreno i verujem i ne verujem, razmišljam koliko lekara mi je reklo da ću zatrudneti i ništa, ali ništa ne gubimo, idemo dalje. Radićemo kako nam sada dr Srboljub kaže.

Sećam se da sam tog meseca popila četiri leka, uz njegovo praćenje, i sve je bilo u redu. Primam pregnil injekciju za pucanje folikula, doktor nam određuje plodne dane i izračunava kada da dođem na prvu kontrolu (za nekih 10-ak dana), da vidi da li je uspela terapija. Ja se normalno ponašam, ali strepim da li će uspeti ili ne.

Odlazimo moj suprug i ja na zakazani pregled. Poslednji smo u čekaonici, ulazimo i sedamo, a doktor počinje da me ispituje – da li imam neke simptome, da li me nešto boli, kako se osećam. Kažem da je sve normalno osim što idem često u toalet i da me grudi pomalo bole, kao i kičma. „Sestro, daj test Žaklini da uradi, da vidimo.“ Odlazim u WC i donosim doktoru uzorak. On odlazi iza neke zavese i tišina… Ćutimo mi, ćuti doktor. Ne izlazi. Pitam se šta se dešava, srce će da mi izleti. Doktor izlazi, podiže test, mi se okrećemo, i kaže: „Čestitam, Žako. Trudna si.“ Šok za oboje! Počinjem da plačem, suprugu donose šećer i vodu. Doktor presrećan. „Doktore, da li je moguće da sam posle 11 godina borbe, samo mesec dana posle odrađene histeroskopije ostala trudna?!“, govorim u čudu.

Bila je to normalna trudnoća, kao i svaka, koju je svih devet meseci vodio doktor Srboljub Arsić. Dobili smo divnog dečaka koji sada ima tri i po godine.

Suprug me je mnogo podržavao, bio je uz mene, hrabrio, bodrio. Zajedno smo prolazili kroz sve i opstali u braku. Samo vera, nada, ljubav, strpljenje i sve dođe na svoje.

Autor: Žaklina Stošić