Ko razume, zna da su brojevi čudo. Ko ne razume blago njemu. Prosečna zarada u Srbiji u septembru bila je 96.115 dinara, odnosno 822 evra, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Veću zaradu od srpskog proseka primili su zaposleni u 16 od ukupno 174 lokalne samouprave u Srbiji.
Da pojasnim: u septembru su u Srbiji, u svojim novčanicima, prosečno više od 96.115 dinara, imali zaposleni u 13 beogradskih opština, Boru, Novom Sadu i niškoj opštini Medijana. Tačka!!!
Onaj ko razmišlja svojom, a ne glavom tabloida dva puta će da pročita gornju rečenicu.
U toj rečenici je sažeta ekonomska i vladajuća filozofija Srpske napredne stranke i njenih satelita, pre svih SPS. Jer, zaposleni u tih 16 opština, dele dve trećine mesečnih zarada u Srbiji, a onima u ostatku Srbije, u 158 opština, preostaje ona jedna trećina.
Da to pokažem na golim primerima Zavoda za statistiku: prosečna zarada u beogradskoj opštini Stari Grad u septembru bila je 170.558 dinara (1.458 evra). Vračaru 163.757, Savskom Vencu 158.377 dinara … … a u Bojniku 63.374, Preševu 65.247, Crnoj Travi 65.434, Vlasotincu 67.291, Lebanu 68.393 dinara, itd.
Još jedan krunski podatak: medijalna zarada u septembru je bila 75.117 dinara, što znači da je jedna polovina zaposlenih u Srbiji primila prosečne zarade do ovog iznosa, a ona druga polovina zarade u rasponu od 75 do 170.000 dinara.
I kako čovek da ne laje na službeni Beograd, koji nam vređa inteligenciju. … a ogromna većina građana Srbije ćute – lepo im je.
Aforističar, akademski slikar, pesnik i pisac, Dragoljub Jovičić iz Šapca ima jedan aforizam koji lepo ocrtava stanje svesti u Srbiji. Taj aforizam glasi: Ko izlazi iz Srbije, pozdravlja se sa domovinom. Ko se vraća pozdravlja se s pameću.
Radoman Irić
