Kako izaći na kraj sa tremom

175
 
 

Uskoro će prijemni ispiti, u srednjim i višim školama, na fakultetima, a vaš učenik ne ume da izađe na kraj sa tremom. Neposredno pred prijemni ispit učenici često na pitanje kako se osećaju, kažu da imaju tremu. Tremu nekada prepoznaju tek nakon prijemnog i opisuju je kao zamrzavanje ili kako ih je trema savladavala.

Šta je trema?

Najjednostavnije bismo tremu opisali kao reakciju na pritisak i stres, što je uobičajena reakcija usled straha i iščekivanja. Čiji su simptomi svima manje – više poznati. Nekim mališanima bude samo neprijatno i imaju leptiriće u stomaku. Međutim, mnogi đaci pred bitan ispit imaju mnogo jače simptome treme, koja nekada ne popušta i do kraja ispita.

  •  stisnut želudac
  •  jako lupanje srca
  •  oznojene ruke
  •  crveni obrazi
  •  konfuzija u glavi
  •  totalna blokada (đak ne može da se seti ni dana rođenja)
  •  zamuckivanje, ili ubrzan govor…

Ne možemo da izbegnemo tremu, ali možemo da upotrebimo znanje o tremi da bismo je savladali.

Pre nego opišem par tehnika koje olakšavaju ove simptome i čijim vežbanjem  uspevamo da savladamo tremu, želim da stavim akcenat na ono što je najbitnije za svako dete koje prolazi  kroz ovaj stres a to je „podrška roditelja“.

To što mi kao roditelj smatramo da dajemo podršku na adekvatan način, jer „ ipak je to moje dete i ja najbolje znam šta je dobro za njega“, nam ne daje za pravo da zaboravimo vrlo važnu stvar, a to je „da je vaše dete već dovoljno odraslo da može da kaže šta želi i kako se oseća po pitanju izbora škola koje će dalje pohađati “. Učinite da se vaše dete seća prijemnog ispita kao dana gde je pored nezaobilazne treme poneo i podršku i veru roditelja u njegove sposobnosti.

Na koj način roditelj pristupa detetu?

Najbitnije je da nađete dovoljno vremena  za razgovor koji će vaše dete opustiti od naleta treme. Ukoliko gubi samopouzdanje u toku priprema za prijemni  ispit najbolje je podsećati ga na njegove snage, tj šta je ono u čemu je dobar, a ono što smatra da je njegov minus hrabriti radom.

„Glavni problem sastoji se u organizovanju tih nekoliko dana pre ispita, tako da ne dočekate dan polaganja umorni i iscrpljeni“, savetuje Lučano Trakvandi, docent na Univerzitetu u Kastelanci.

Od ukupnog vremena koje utrošimo na učenje, ono zaista produktivno jeste 30 do 35 procenata od ukupnog vremena provedenog u učenju. To znači da nema svrhe da dete sedi za stolom više sati nego što je potrebno. Jedino što može, ako tako radi, jeste da se brzo premori.

Tehnike za savladavanje treme

Postoje dve važne odlike treme koje nam pomažu da je prevaziđemo:

 telesne reakcije i uznemiravajuće misli.

Telesne reakcije često prvo primetimo: kratak dah, znojenje dlanova, uznemiren stomak, vrtoglavica, blago podrhtavanje ruku, suše se usta, srce ubrzano kuca, doživljaj da nam je „mozak u magli“. Na ovaj način nam telo saopštava da ima doživljaj da se nalazi u neposrednoj opasnosti – kao da nas neko juri. I dok znamo da nema fizičke opasnosti na prijemnom ispitu, imamo druge brige: da li ćemo uspeti da imamo dovoljan broj bodova, da li smo dovoljno učili, da li ćemo uspeti da budemo na budžetu. Sumnjamo u sebe i smenjuju nam se različiti katastrofalni ishodi prijemnog ispita poput: nikada neću upisati nijedan fakultet; upisaću nešto čime ne želim da se bavim; sav trud će biti uzaludan. Brige i sumnje nas dodatno uznemire, čime se pojačavaju telesne reakcije, što opet ima negativan uticaj na koncentraciju i pokazivanje znanja na prijemnom ispitu.

Osnovni cilj pri savladavanju treme je da sebe umirimo, umesto da brinemo. Na telesnom planu, to znači da se usmerimo na disanje stomakom (abdominalno disanje). Dišemo stomakom kada pri udisaju i izdisaju primetimo kako nam se stomak podiže i spušta. Disanje na ovakav način pet minuta pre prijemnog može da umiri telesne reakcije. U toku samog ispita, kada primetite da vas trema obuzima, preporučuje se disanje po pravilu: udišemo brojeći do četiri, zadržimo dah četiri sekunde i izdišemo brojeći do četiri. Istraživanja koja se bave reakcijama na stres beleže da su ispitanici koji su disali na ovakav način bili smireniji i uspešniji, zato što nam ovakvo disanje na telesnom nivou govori da nismo u opasnosti.

Kada je u pitanju tok misli, važno je da identifikujemo misaoni tok koji će omogućiti da se smirimo i učiniti da prekinemo uznemiravajuće misli. Na primer, često se dešava da pred prijemni ispit učenici slušaju: priče o ljudima koji nisu uspeli ili studente koji objašnjavaju kako je prijemni težak, stresan ili čuju druge koji se preslišavaju za neke delove gradiva koje nisu dobro naučili. Važno je da znamo šta nas lično najviše uznemirava da bismo mogli da isplaniramo kako da taj uticaj ograničimo i da izaberemo rečenice koje nas smiruju, na primer: izaberite tekstove pesama koji mogu budu da budu umirujući, smislite ohrabrujuće rečenice poput: Kako god da uradim prijemni naći ću način da se bavim onim što me zanima; uspećeš da se setiš; ako i ne uspeš nisi glup/a; ako sada ne uspeš, nije kraj sveta. Možemo da ih ponovimo sebi onda kada nam je potrebno ohrabrenje.

Ono što dodatno pomaže jeste „upoznavanje sa terenom“  posetite fakultet na kome polažete prijemni ispit provedite tamo neko vreme, kako bi se osecali „kao na svom terenu“… stignite ranije na prijemni, slušajte muziku koja vas opusta i koju volite na putu do fakulteta, dobro se naspavajte veče pred prijemni ispit, tokom sna se reorganizuje i skladišti ono što je naučeno tokom dana. Obavezno ponesite vodu sa vama na ispit, jer pored dobrog sna, hidirano telo je  sastavni deo dobre koncetracije.

Ivana Stojković, psiholog