Praznici nam stižu. Sa njima bi i naši dani trebalo da liče na one iz reklama. Znate one savršene reklame Coca-Cole, one su nekako posebne u vreme Nove godine i Božića. I to je trenutak kada nam radost greje dušu, kada nam osmeh krasi lice, kada se s radošću pozdravljamo s ljudima, delimo zagrljaje, poljupce uz čestitke.
Praznici nam stižu. Trebalo bi da se okupimo sa dragim ljudima. Porodicom i prijateljima. Da za svečanom trpezom podelimo blagoslov hrane i lepih želja, da se podsetimo lepih događaja iz protekle godine, zaboravimo sve ružno i pravimo planove za narednu godinu. Da se radujemo!
Da, praznici nam stižu a sa njima i vreme u kome treba da manje radimo, više se družimo, delimo, poklanjamo, grlimo i drugima poželimo samo sreću i blagostanje. Trebalo bi otvoriti srca za ljubav, oprostiti sebi za sve greške, zamoliti sve one o koje smo se ogrešili da nam oproste i biti jednostavno srećan.
Tako bi to sve trebalo da bude. A ono što osluškujem u razgovoru sa prijateljima i klijentima jeste da se ljudi u mom okruženju osećaju sve samo ne praznično, ne euforično…više apatično prema svim tim danima koji nam slede iako su nekako željni onog osećaja iz detinjstva, kada ste za vreme praznika konstantno srećni.
Jedino što bi trebalo jeste da posle jedne vrlo teške godine u kojoj smo konstantno bili okruženi negativnim vestima, gubicima bliskih osoba, najavama da nam nakon trenutne pandemije predstoji pandemija depresije…damo dozvolu sebi samima da prosto ne budemo ok, da budemo tužni, jer ok je da se I tako osećamo. Ok je da nam predstojeći praznici ne pružaju sreću, jer je ove godine pre svega preporuka da i dalje budemo na distanci iz bezbedonosnih razloga.
Moj savet za sve vas koji ste našli vremena da pročitate ovaj tekst i ono što ću ja sigurno uraditi jeste sledeće:
Sve svoje negativne emocije ću preneti na papir. Jedna od omiljenih tehnika koju rado preporučujem I klijentima “Ekspresivno pisanje”. Ekspresivno pisanje je početkom osamdesetih smislio Džejms Penebejker, svetski poznat profesor psihologije sa Univerziteta u Teksasu, nekima je prilika za samoisceljenje. Osnovna ideja je da jednostavno istražimo svoje najdublje misli i strahove.
Napisaću i pismo ljudima koji više nisu sa mnom i koji mi za vreme praznika još više nedostaju, sa nadom da ću im na taj način preneti koliko ih i dalje volim, ako ne i više.
A onda ću se posvetiti pozitivnim emocijama, željama i ljudima koji su živi. Pišem čestitke na onaj staromodni način I šaljem ih svima sa kojima sam se bar jednom videla i čula ove godine. Kupiću po koju sitnicu za moje drage ljude i dečicu iz familije i okruženja, poslati poštom i čekati bar video snimak njihovih reakcija.
Učestvovaću u jednoj od humanitarnih akcija koja će obradovati dečicu koja će praznike dočekati na odeljenjima Hematoonkoloških klinika. Iscrtaću prozore tako da izgledaju kao sa reklame…možda će me u nekom trenutku savladati i po koja negativna emocija, ali znate šta i sa ti ću biti ok, jer sam čovek i sve moje emocije su deo mene, i ništa ne gubim da pokušam da se osećam srećnije.
Prihvatite negativne emocije, jer je posle teške godine ok da se osećate loše, ali im se nemojte prepustiti.Na posletku shvatite, vaše misli stvaraju vaše emocije.
Ivana Stojković
Dipl.psiholog
Bračni i porodični savetnik sistematske porodične terapije
