Ekologija i zaštita životne sredine su jedan od najvećih problema na svetskom nivou. Dok se ekološki aktivisti bore protiv zagađenih reka, vazduha i neadekvatnog skladištenja opasnosg otpada u malim sredinama, ekološka svest još nije dorasla ni borbi protiv divljih deponija.
Samonikle divlje deponije u Vranju su problem koji je rešiv ili možda nije, pa više govori o (ne) kulturi življenja.
Istraživanje na terenu pokazalo je da u Vranju postoji više, manjih i većih, divljih deponija. Sa druge strane Javno komunalno prediuzeće (JKP) Komrad raspolaže i konkretnim brojkama kada su u pitanje divlje deponije.
JKP „Komrad“ Vranje je u okviru projekta „Unapređenje i zaštita zdravlja ljudi i životne sredine kroz smanjenje zagađenja pravilnim upravljanjem komunalnim otpadom“ koji je deo IPA II programa prekogranične saradnje Srbija – Severna Makedonija i finansiran je od strane EU, izradio Katastar divljih smetlišta za teritoriju grada Vranja. Ovim Katastrom je identifikovano 105 divljih smetlišta na teritoriji grada Vranja i Vranjske Banje uključujući i seoske mesne zajednice. Takođe, deo projekta je bilo i uklanjanje 41 smetlišta, što smo i učinili – kaže Nela Cvetković izvršna direktorka JP Komrad.
Foto: P. Mladenović
Otišli smo na jednu od njih i zatekli istinski poražavajuć prizor. Deponija se nalazi u gornjem delu grada, neposredno pored Sobinske reke. Deo grada koji važi za pitomu sredinu, ali čuveno “dolinče” je crna ekološka tačka ovog dela grada jer u njoj postoji nepobediva divlja deponija.
Smetlište se nalazi na kraju neasfaltirane ulice u svojevrsnoj dolini, a uz samu ivicu ne postoji trag vegetacije, jer je od dna do vrha sve preplavljeno smećem, i to u više slojeva! Kada novo smeće dospe na ovu deponiju, dodaju se novi slojevi. Smeće je najrazličitije moguće.
U deponiji se može videti standardni otpad, u vidu tetrapaka, ali i stari nameštaj. Stanovnici ovog dela grada se uglavnom zgražavaju, a javna je tajna da se pod okriljem noći rešavaju kabastog otpada. Stariji čovek koji vidi da fotografiššemo , dobacuje “slikajte samo slikajte, ovde ima i od popa uvo”.
Foto: Veljko Ilic
Pre nekoliko godina, nadležne institucije su reagovale, očistile deponiju i postavile znak na kome piše da je zabranjeno odlaganje smeća i da postoji video nadzor. Građane je to “zastrašivalo” neko vreme, ali onda su se opustili, jer niko nikada nije sankcionisan i nastavili da masovno bacaju smeće, iako u blizini postoji mesto predviđeno za odlaganje otpada.
Stvarno je strava i užas. Komunalna milicija je reagovala više puta, ali na kraju ništa. Ovo je sramota za grad Vranje, a i sam naš narod. Evo kako se živi u 21. veku. Samo što krokodili ne počnu da izlaze, ne korona i bakterije, nego krokodili da izlaze, da nas pojedu ovde, a za zmije pa da ne pričam – zgrožen je naš sagovornik koji stanuje u blizini deponije.
Divlje deponije sa kojima Javno komunalno preduzeće „Komrad“ uporno bije bitku pored toga što su evidentan primer zagađenja životne sredine, ujedno su i najlakše rešiv problem. Ipak, mentalitet ljudi je često takva da se ne misli na globalno zagađenje već samo se čisti svoje dvorište i to bukvalno.
Napomenula bih još da u Bunuševcu imamo deponiju šuta i građevinskog otpada na kojoj svi mogu besplatno da odlože svoj otpad. Veoma često organizujemo i akciju „Uklonimo kabasti otpad!“ i postavljamo kontejnere od 7 metara kvadratnih na određenim lokacijama u gradu gde građani tokom vikenda mogu da izbace kabasti otpad. Uvek ide i obaveštenje u medijima o našim akcijama tako da sugrađani mogu na vreme da se informišu, ali činjenica je da ta smetlišta prave sami građani – kaže naša sagovornica Nela Cvetković.
Da se nije sve završilo samo na evidenciji deponija govori podatak da je Katastar divljih smetlišta prosleđen i inspekcijskim službama tako da oni imaju uvid u celokupnu situaciju na teritoriji grada.
Prema proceni građana najkritičnija tačka odnosno lokacija najvećeg divljeg smetlišta na teritoriji grada je pored samog Romskog groblja u naselju Raška. Potrebna su ozbiljna finansijska sredstva kako bi uklonili ovo smetlište koje je po procenama koje dolazi iod stručnjaka u komunalnom preduzeću zatrpano uglavnom šutom, građevinskim i kabastim otpadom u ukupnoj količini od oko čak 500 tona.
Ljubitelj svega i svačega. Najpre pisanje, novinarstvo, književnost, filmovi… Jednostavno pričam priče. Nagrađen za ekološku reportažu. Možeš me zvati Velja
Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala VOM. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija "VOM" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
U selu Stubal nalazi se Hram posvećen Svetom Hristovom Preobraženju. Najpoznatija crkva u ovom kraju pred predstojeće praznike zahvaljujući Saši Trojanoviću, simbolično je zasijala.
Saša...
Ovaj sajt koristi kolačiće (cookies) u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, prikazivanja personalizovanog sadržaja, sprečavanja spama, jednostavnije moderacije komentara, prikazivanja reklama, kao i za druge funkcionalnosti koje ne bismo mogli da obezbedimo na drugi način. Korišćenjem sajta saglasni ste sa Uslovima korišćenja i Politikom privatnosti.
