“Porodica mi je nešto najvažnije u životu, a deca su mi uvek na prvom mestu, njima sam podredila svoj život, stalno osluškujući njihova htenja, potrebe i želje”, započinje priču o svom neobičnom profesionalnom i životnom putu Marija Spirić, profesorka likovne kulture, umetnica, supruga.
Marija radi u pet škola, putuje iz Vranja u Trgovište, gde deci u ovom mestu predaje u jednoj osnovnoj i jednoj srednjoj školi u ostali školama za katedrom seda u rodnom gradu.
Odrastala sam u porodici gde su se oduvek negovala moralna načela koja sada polako gube na značaju – poštenje, poštovanje, tolerancija. Moj pokojni otac, profesor po profesiji, često je znao da mi kaže: “Čovek se ne vrednuje po tome kakvo odelo nosi, već po tome kakva mu je duša i da li mu je obraz čist”. O činjenju dobrih dela takođe sam često imala prilike da učim od majke dok je na svom radnom mestu u Zavodu za socijalno osiguranje, pomagala mnogim ljudima – kaže Marija Spirić.
Upravo na tim temeljima, ona i danas vaspitava svoju decu, da pomažu drugima,budu tolerantni, pošteni, da uvažavaju i poštuju starije.
Porodica nam obezbeđuje prostor za lični rast i utiče na naš razvoj od najranijeg doba.Ona je naša osnova za sve u životu. Ja sam, kao likovna umetnica kojoj je karijera krenula uzlaznom putanjom odmah po diplomiranju (u smislu učešća na brojnim izložbama, prijemu u članstvo ULUS-a,prodaji grafika ), privremeno “odustala” od karijere kada sam se ostvarila kao majka. Ne žalim zbog toga, jer je to bila moja odluka. Nisam želela da “odložim” roditeljstvo da bi gradila zavidnu karijeru – kaže Marija.
Baš zbog toga Marija često ima naviku da kaže da su njena dva najveća remek-dela upravo ćerke Lola i Neda.
Što se tiče moje umetnosti, sam proces izrade grafika traži veliku posvećenost i iziskuje dosta vremena, pa sam iz tog razloga “odložila” taj deo posla, ne želeći da se moja porodica oseća zapostavljeno, pa sam se deci maksimalno posvetila. Naravno, i dalje mi je u srži da uvek nešto kreativno stvaram, a ideje se samo gomilaju, pa sam neke i uspešno realizovala – priča Marija Spirić.
Tako je počela sa izradom unikatnih broševa, fascinatora i drugog aksesoara za žene i decu i to mi baš dobro ide.
Često dobijam pohvale i podršku od kolega umetnika što me i hrabri da nastavim dalje. To su zaista, mogu slobodno da kažem umetnički, unikatni broševi ili ručno pravljene torbice za decu, koje razmišljam da izložim jednom prilikom u Galeriji pod nazivom „ČAROBNI SVET UMETNIČKIH RUKOTVORINA IZ STUDIJA*SPIRLONI* „. Stvaram svoj brend od ovoga – kaže Marija.
Praveći unikatne aksesoare uspela je da u potpunosti “ne ugušim” tu kreativnost u sebi, a da ujedno bude uspešna na svom poslu i posvećena svojoj porodici.
Marija Spirić rođena je 1983.godine u Vranju. Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Prištini 2007. godine na odseku Grafika, u klasi profesora Zorana Jovanovića Dobrotina.
Član je ULUS – a od 2011. godine. Iza sebe ima tri samostalne i više grupnih izložbi.
Slađana Tasić
