Koji je Vaš izabrani lekar? Dr Google odgovaraju mnogi. Konstatujem, Dr Google je najtraženiji i najposećeniji lekar današnjice. Pošto svaki lekar teži da bude najbolji u svom poslu, odlučih da posetim dr Google-a tražeči njegov kolegijalni savet uspešnosti. Svoje istraživanje sam započeo pitanjem koji pol i uzrast pacijenata ga najviše posećuje? Pomislio sam privlači ih na lepotu i šarm. Iznenadio me njegov odgovor.
Podjednako me posećuju oba pola i svi uzrasti, od 18. do 65. godine. Morao sam da isključim šarm i lepotu kao ključ uspešnosti. Pomislih, sigurno ima nešto što najbolje dijagnostikuje i leči čim ga toliko konsultuju. Kaže ja sam lekar SIS, sve i svašta dijagnostikujem i lečim. Lečim glavobolju, mučninu, povraćanje, kašalj, promene po koži, umor, malaksalost,… Već se zapitah, medicinski fakultet traje 6 godina, specijalizacija od 3-6 godina, pa još godinu dana i subspecijalizacija, pa opet mi obični lekari ne znamo sve da dijagnostikujemo i lečimo.
Kako to on može? Odgovorio mi je da on leči sve istom terapijom, kao po nekoj šemi. Već sam se ozbiljno zamislio pitanjem da li su naši pacijenti šema?
Tokom studija na fakultetu nas uče da je organizam kompleksan sistem, da ne lečimo samo pacijentu ruku, nogu, zeludac ili srce već ceo organizam. Još na sve to mi se pohvalio kako on ne koristi pomoćna dijagnostička sredstva, već odmah kreće sa terapijom. Ako neko ima bolove odmah dobije neki lek protiv bolova, Ibuprofen, Paracetamol… Upitah odmah kad smo kod lekova za bolove, je l’ zna koliko može biti opasno ako neko ima stomačne bolove, a dobije neki lek protiv bolova? Nije znao odgovor – baš me začudilo, a toliko je posećen lekar.
Objasnio sam mu da na taj način može maskirati stvarnu kliničku sliku , dovesti do netačne dijagnoze i odlaganja odgovarajuće terapije. Naveo sam mu i primer, kada obezboljavanjem pacijenta možemo zamaskirati upalu i pucanje slepog creva, što može biti jako opasno.
U daljem našem razgovoru saznao sam da ne razmišlja kada propisuje terapiju i o mogućim neželjenim reakcijama na lekove i njihovoj međusobnoj interakciji. Pitao sam jel zna ako nekome preporuči neki lek protiv bolova, a taj pacijent pije lek protiv zgrušavanje krvi da može doći do fatalnog krvarenja. Gledao me začuđeno i zbunjeno. Da bi se odbranio, rekao mi je da vitamine i suplemente može svima propisivati. To kaže ne može nikome da škodi, može samo da koristi.
Otvorih mu udzbenik i pokazah mu poglavlje Poremećaj metabolizma vitamina i minerala. U poglavlju piše da postoje dva tipa poramećaja- hipovitaminoze (kada u našem organizmu ima malo vitamina) i hipervitaminoze (kada u našem organizmu postoji višak vitamina). Nakon ovoga ukapirao je da ništa ne treba preterano unositi u organizam, čak ni vitamine i minerale, jer i to može da ošteti naš organizam. Pošto na kraju razgovora uvideh da stručnost nije ključ njegove uspešnosti, zamolio sam da mi sam objasni kako je postao tako slavan.
Razvoj i dostupnost digitalne tehnologije, velike gužve zbog kojih se teško dolazi do svog
izabranog lekara kada je potrebno i dostupnost lekova i lekovitih sredstava bez recepta u apotekama glavni su ključevi njegovog uspeha.
„Čitava tajna kako da produžimo život je u tom da ga ne skraćujemo.“(Saltikov).
Zapitajmo se da li nam dr Google skraćuje ili produžava život, i da li može zameniti Vašeg pravog izabranog lekara koji Vaše lečenje usklađuje sa važećim preporukama?
Autor: Asist. dr Marko Dinčić, dr medicine. Institut za patološku fiziologiju Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu
