U selu Veliki Trnovac pripadnici OVPMB su, 4. marta 2001. godine, zarobili četiri civila iz sela Donje Žapsko kod Vranja. Kako je tada saopštio Vladin Pres centar u Bujanovcu, zarobljeni su Suzana Petrović, njena braća Stojanča i Nebojša i njihov komšija Dragan Ilić.
Iz štaba OVPMB stigla je informacija da je kod njih, u automobilu sa novosadskim registarskim oznakama, pronađena veća količina eksploziva i lakog naoružanja. Oni su Petroviće pritvorili u selu Breznica, mučili ih i prisilili da pred kamerama jedne TV sa Kosova kažu kako su ih srpske vlasti poslale da miniraju džamiju u Velikom Trnovcu.
Rodbina i meštani kidnapovanih Srba demantovali su sve ove navode i tvrdili da su ih naoružani Albanci kidnapovali negde na putu kod sela Oslare, opština Bujanovac. Bilo kako bilo, posredstvom KFOR, kidnapovani Srbi su posle dva meseca oslobođeni i na Merdarima predati predstavnicima Koordinacionog tela.
U Oraovici nastradala tri vojnika
Samo tri dana kasnije pripadnici Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca, izveli su novu akciju u kojoj su živote izgubila tri pripadnika Vojske Jugoslavije (VJ). Oni su na seoskom putu, na brdu iznad Oraovice, opština Preševo, u noći između 6. i 7. marta, postavili protivtenkovsku minu, znajući da će tim putem sutradan proći vozilo VJ.
Oko 13:45 časova 7. marta, vozilo VJ je naišlo na postavljenu minu velike razorne moći. Na mestu eksplozije živote su izgubili Mile Đenadio (1948), Dejan Pavlović (1980) i Vukajlo Lazarević (1973). Pukovnik Vladimir Ristić je na sreću u ovom udesu prošao sa povredama.
Oteta dvojica oficira Vojske Jugoslavije
Pripadnici OVPMB u sektoru Centar, kojima je pripadalo selo Veliki Trnovac, po svemu sudeći imali su ekipu specijalno obučenu za otmice i kidnapovanja. Oni su, posle otmice civila iz sela Žapsko, 17 dana kasnije, na periferiji Velikog Trnovca, izveli novu sličnu akciju.
Na prilazima selu Veliki Trnovac oni su 21. marta iste godine, zarobili dvojicu oficira Sedmog bataljona Vojske Jugoslavije, vodnike Sašu Bulatovića (1978) i Milojicu Bjelicu (1977).
O nestanku dvojice pripadnika VJ Koordinaciono telo je obavestilo KFOR, Evropsku posmatračku misiju i Evropsku Uniju. Ovaj događaj je uznemirio kako zvaničnike i tako i javnost uopšte. Otmica se dogodila samo dva dana pre prvih razgovora pregovaračkih timova srpske i albanske strane o mirnom rešenju Krize na jugu Srbije.
O sudbini otetih oficira dugo se nije ništa znalo. Kada su, posredstvom KFOR oslobođeni i posle skoro 30 dana u Merdarima predati predstavnicima Koordinacionog tela, novinarima su rekli dasu da su sve vreme bili u OVPMB zatvoru u Breznuci, selu 12 km na severu od Bujanovca. Breznicom i zatvorom je komandovao Ljirim Jakupi – Nacista.
Predstavnicima Fonda za humanitarno pravo (FHP) iz Beograda Bulatović i Bjelica su rekli da su ih Albanci mučili noževima, cevima, kundacima i bezbol palicama. Tražili su im takođe da potpišu izjave da ih je na teritoriju pod komandom OVPMB poslao njihov kapetan sa specijalnim zadatkom.
Radoman Irić
Napomena: Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontakta redakcije i odobrenja autora feljtona.
