NaslovnaReč po rečFELJTON: JEDNA SRPSKO-ALBANSKA PRIČAJEDNA SRPSKO-ALBANSKA PRIČA: Osma sednica CK SKS: Vođa je rođen (5.deo)

JEDNA SRPSKO-ALBANSKA PRIČA: Osma sednica CK SKS: Vođa je rođen (5.deo)

Osma sednica najvišeg partijskog organa – Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije (CK SKS), održana je u Beogradu 23. i 24. septembra 1987. godine. Na sednici, kojom je predsedavao Slobodan Milošević, predsednik Predsedništva CK SKS, usled naraslih međunacionalnih tenzija između Srba i Albanaca na Kosovu, došlo je do sukoba liberalnih i nacionalnih ideja o budućnosti Saveza komunista, društva i zemlje u celini.

Sednica je, neočekivano okončana dubokim neslaganjem i razlazom Slobodanom Miloševićem, sa Dragišom Pavlovića, šefom beogradskih komunista, a potom i sa svojim kumom i političim mentorem – Ivanom Stambolićem, predsednikom Predsedništva Srbije.

Osma sednica

Posle dvodnevnog rada, u najvišem partijskom organu Srbije, ogromnom većinom su pobedili zagovornici populističke i nacionalističke politike. Potom je u Savezu komunista Srbije usledila oštra „ideološko politička diferencijacija“, kojom je Slobodan Milošević obezbedio apsolutnu podršku za realizaciju svoje politike.

Osma sednica CK SK Srbije, na kojoj se Slobodan Milošević oštro obračunao sa najbližim partijskim saradnicima i preuzeo kormilo i sve poluge vlasti u Srbiji, jeste onaj kamen međaš od koga će ukupni društveni razvoj Srbije krenuti tvrdim stazama nacionalizma, podela i razaranja društvenog tkiva. To će biti uvod u ratne sukobe u SFRJ 1991. godine, koji će, uz velike žrtve i razaranja, dovesti do raspada Jugoslavije i stvaranja novih nezavisnih država.

Havarija Ustava iz 1974. i Dan državnosti 28. mart

Ustav SFRJ
foto: Wikipedia

Odnosi na liniji Beograd – Priština, svakim danom su se sve više zaoštravali, pa su se srpske vlasti odlučile da se Vojvodini i Kosovu, amandmanima na Ustav iz 1974, godine, oduzmu obeležja državnosti i znatno suze njihova ovlašćenja. Na talasu Osme sednice i velike Miloševićeve pobede, aktivirana je politička mašinerija, čiji je osnovni cilj bio da se ustavnim mehanizmima skrešu ambicije separatističkih rukovodstava Vojvodine, a posebno Kosova.

U takvoj klimi, pod budnim okom pobednika sa Osme sednice, u Srbiji je januara 1988. započela „ustavna reforma“, koja je završena 28. marta 1989. godine. Tako je, posle 15 godina, Ustav iz 1974. godine, doživeo veliku havariju, jer Slobodanu Miloševiću i komunističkom rukovodstvu Srbiji nikako nije odgovarao demokratski razvoj društva.

Svečana Sednica Skupštine SRJ

Koliko je pristalicama centralizma bilo stalo do ovakvog zaokreta, najbolje govori podatak da je taj dan proglašen za državni praznik – Dan državnosti, jer su Srbiji, na celoj teritoriji, vraćeni državni i ustavni suverenitet.

No, ne lezi vraže: euforija pobede brzo je napustila usijane glave ideologa „ustavne reforme“. Dan državnosti 28. mart u Srbiji je kao državni praznik obeležavan od 1990. do 2001. godine, dakle samo 11. godina. Već sledeće, 2002. godine, čelnici DOS-a, odnosno Vlada Zorana Đinđića je taj datum sklonila u Arhivu. Za novi Dan državnosti, kako i priliči, određen je istorijski datum -15. februar.

Radoman Irić

Napomena: Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontakta redakcije i odobrenja autora feljtona.

Buy Me A Coffee

Popularno

Počelo prijavljivanje za 3000 dinara pomoći

U ponoć je na sajtu pmi.trezor.gov.rs, a prema Uredbi o podsticajnim merama za imunizaciju i sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, počelo prijavljivanje vakcionisanih građana...

Jedna osoba u okrugu pozitivna na koronavirus