Geopolitički položaj vranjskog kraja neki drugi, recimo Slovenci, platili bi zlatom. O tome sam u novinama Vranjske pisao pre više od 10 godina.
Bugarska, Severna Makedonija i Kosovo, sa četiri granična prelaza i dva kontrolna punkta daleko su od Vranja 26 do 110 km; četiri aerodroma od 100 do 180 km; Srbi, Makedonci, Albanci, Bugari, Romi…! Sa Kosovskim Pomoravljem Vranju gravitira 350.000 stanovnika.
Ipak, danas smo najsiromašniji deo Srbije. Dramatičnu politiku ekonomskog razvoja najbolje potvrđuju rezultati popisa, a mi trošimo pogubno vreme u kome je i Bog digao ruke od nas.
Hitno nam je potrebna magična formula koja bi podstakla ekonomski razvoj, usporila iseljavanje i dala nadu životu generacija.
Taj zračak nade pojavio se 8. jula 2013. godine, kada je Gradsko veće, na predlog tadašnjeg gradonačelnika Zorana Antića, usvojilo inicijativu da Vranje postane univerzitetski grad i prosledilo je službenom Beogradu.
Tu dolazimo do one srpske sentence da nikada ne propustimo šansu da – propustimo šansu: Vlada Srbije i neki lokalni „stratezi“, sa dva postupka pokazali su koliko im je dugoročno stalo do Vranja.
Najpre su, voljom birača, naprednjaci posle izbora 2012. postali partneri lokalnoj SPS vlasti, a 2016. i zvanično preuzimaju grad. Potom su, i jedni i drugi, povukli potez koji su izjednačili sa otkrićem Amerike: ovde su doveli belosvetskog hohštaplera i lopova – Maria Moretija Polegata i njegov „Geox“.
Javnu scenu (čast retkim izuzecima), preuzeli su oni koji su kupili diplome ili će ih kupiti. Oni, kojima je (čast retkim izuzecima), država postala poligon za besomučne krađe i otimačine. Oni, čiji su životni ideali (čast retkim izuzecima) stan u Nišu ili Beogradu, a školovanje dece u Americi ili Britaniji, more, – kakva Moskva!
… i da zakrpe neku rupu na ulici, da zaposle kuma ili svastiku. Kapitalne vrednosti tipa fakultetskog centra više niko ne pominje. Aferim.
