Šta god da je po sredi, omaška ili, da ne pominjem onu drugu ružnu i tešku reč, valja se uzdržati od bilo kakvih radnji koje skrnave Pozorište „Bora Stanković“, koje nije samo vranjska svetinja.
Povod za ovu molbu našao sam u katalogu/publikaciji „43. Borini pozorišni dani“, valjda na stranicama 2. i 17. jer strane ovog dokumenta nisu numerisane.
Na strani 17. pod naslovom „O Pozorištu“, autor je napravio grubu štamparsku grešku, a na stranicama 2 i 17. je prevideo, izostavio…kako god se to zvalo, rečenicu, dve ili tri, kojima je u ovom katalogu moralo da se nađe mesto.
Prva greška je u permutaciji brojeva 2 i 4, u drugom pasusu teksta: Vranjanci su 5. oktobra 1942. godine formirali…! Rekoh, nema sumnje, ovo je štamparska greška, jer su prilike u Vranju 1942. bile sve druge, samo ne pozorišne.
Ključni razlog mom obraćanju je, reko već, što ni jednom rečenicom, čak i u prvom tekstu „O festivalu“ (str. 2), nije pomenuto vreme od 1979. do 2005. godine, jer je to zlatni period u istoriji ove, ne samo vranjske kulturne i duhovne svetinje.
Propustuti da se u ovim tekstovima kaže da je vranjskom pozorištu „Bora Stanković“, 5. septembra 1997. posle 43 godine VRAĆEN PROFESIONALNI STATUS, nije mali, već veliki propust.
Šta god da je po sredi: borba sa vremenom, brojnim obavezama pred početak ove manifestacije ili nešto treće, o čemu NE SMEM DA RAZMIŠLJAM, u ovom katalogu napravljen je prilično ozbiljan propust.
Jeste, jer su i vranjsko Pozorište,i ovi Pozorišni dani i vranjska publika, davno isplivali iz srpskog kulturnog blata, a danas su stubovi srpske kulturne u društvene svesti.
Radoman Irić
