Koliko može da košta nešto što je besplatno? Može, i to mnogo više nego da platite, a i kada platite to nije sve, vrata raja obično škripe pa se često morate vratiti u pakao zvani besplatno zdravstvo i onda se cela priča svodi na to da li ste sreli čoveka ili biznismena u belom mantilu.
Moja ična iskustva, su na sreću uvek bila vezana za ljude, blagoslovena sam i prijateljima koji su se kleli Hipokratu (ali za ozbiljno), međutim ne živim ja u Bangladešu, živim u gradu gde mi se poznanici ili sagovornici svakodnevno žale na zdravstvo, ali ne lezi vraže nije problem u onom besplatnom, državnom koje se psuje po navici, problem nastaje u onom privatnom koje se plaća naknadno.
Da ne kružim kao kiša oko Kragujevca i Mađari oko Neradovca već da probam da objasnim. Nije sve u novcu, mislim valjda nije. Lekari nikada nisu (u novijoj istoriji) bili bolje plaćeni. Korona im je donela više posla ali im obezbedila i bolje uslove za rad i mogućnost da ih se država seti i dobrano uloži u zdravstvo. Legalizovana im je korupcija i mito u iznosu od 500 evra koja se sada zove „poklon“. Odobren im je rad u privatnim klinikama koje niču kao pečurke posle kiše….
E sada, dolazimo do onih ljudi i biznismena. Privatne klinike postoje mnogo pre ove pomodarije. Naime, da vas podsetim imamo mi već decenijama pedijatrijsku, ginekološku i internističku ordinaciju, čiji vlasnici su stegli onu stvar, rekli ne sviđa nam se državni posao i okrenuli se privatnom i polako se bliže penziji sa tim stavom i ja im skidam kapu.
Ako već decenijama unazad nije ništa sporno ako vam je ginekolog dr Džikić, ako vam dete leči dr Salatić i setite se urbane legende i čuvene rečenice „Ono što ti kaže Mića Eliksir i pop opeva, to ti je“…. šta je sporno danas onda?
Sporno je što su krenule da su otvaraju razne dijagnostičke ordinacije i ordinacijice koje za razliku od gore pomenutih neću pominjati. I tu nastaje potpuni haos, dok je bila jedna nekako je išlo a sada dok se zvanični zdravstveni sistem trudi da nabavi osnovnu radiološku opremu, ovi se frljaju skenerima, magnetima, čudesima….
I to ne osporavam, svako ima pravo da se leči svojim novcem gde hoće i kako hoće. Meni su govorili da sam razmažena jer sam se porodila u Skoplju, a ne u Vranju. Ja sam uvek govorila da je to moj izbor, a razloge znaju oni koji treba da znaju, a ja ću i dalje osećati gorak ukus u ustima kad god prođem pored zgrade Ginekoligije u Vranju, koja bi trebalo valjda da normalnom čoveku izmami osmeh.
Da pređem na konkretan problem. Lekari ovdašnji koji rade u privatnim ordinacijama pošteno zarađuju novac. Oni ljudi rade, pregledaju pacijente, nemaju slobodno vreme, to je njihov izbor i ne treba ga osuđivati. Rade i zarade. Ne vuku pacijente za rukav u privatnu ordinaciju, imaju svoja imena i ljudi ih sami traže.
Ono što me izluđuje su lekari koji ne rade, ali zarađuju tako što pacijente šalju u pomenute ordinacije i za to bivaju novčano nagrađeni. U tom grmu leži zec. Sve je to tako nedokazivo za istražne organe, sve je to rekla i kazala i sve je to tako stvarno, znam da me sada psuju ali me samo zanima gde će im duša. Onkološki pacijenti, pacijeti sa neurologije i slično nemaju vremena da misle da li im je ta skupa dijagnostika zaista potrebna, jer gledaju u lekare kao u bogove. Sa druge strane, pomenuti bogovi verovatno misle da ne rade ništa loše jer „od zračenja niko nije umro, ali od neblagovremene dijagnostike jeste“. Dakle sistem jasan, treba ti neki pregled obavi ga tamo i kaži da te ja šaljem i to je to. U nekim krugovima koji nisu akademski postoji izraz koji se koristi za ovakve rabote „laka para“.
Na kraju, hoću da zaključim da i u privatnim klinikama postoje ljudi koji rade posao i ljudi koje zanima isključivo novac. Kada birate, birajte pažljivo, ne po reklami sa bilborda, ne po preporuci lekara koji vas šalje baš u konkretnu kliniku, ako već plaćate onda se dobro raspitajte, jer verujte da ta vrata raja sa mermernim podovima i skupim aparatima često zaškripe, kao i sve što škripi u ovom gradu.
Ne postoji taj sistem koji Srbin ne uspe da zajebe u zavijenoj formi. Uvek sam govorila između mita i korupcije biram da platim onde gde postoji cenovnik. Kada mogu ja to i uradim, ali pitanje je da li svi mogu i što je još gore da li treba?
Da na kraju sve bude jasno, ja sam pristalica privatnog zdravstvenog sistema. Lično mislim da je bezobrazno koliko mi se svakog meseca odbija za platu za zdravstveno osiguranje. No, o tome ne odlučujem, ja kad mogu da odlučim za sebe i porodicu biram „ljude“ gde god da rade, a vi ne prihvatajte onu floskulu, svi su isti, verujte da nisu, postoje ljudi i neljudi.
