Onomad kada se konj potkiv’o, žaba se nije nikako provela. Poželela je, sećam se, i ona malo da podigne svoju tačku gledišta, saplela se, i pala u ništa i došla na nigde.
Sada je vreme opšte inflacije u Evropi. Počeo velik rat, došla je prva zima i cene su počele da gaze po većoj stopi, jasno je svima, sve da nije jasno dovoljno je da ujutru odete do prodavnice i kupite hleba, mleko i eventualno još neku sitnicu, novine su davno na listi luksuza pa ih i ne pominjem, momentalno se oseti sva surovost rata u Ukrajini i svetske ekonomske krize.
Vranje je tigrić u zemlji zvanoj ekonomski tigar, pa poput Desanke Maksimović svoj revolt sve učestalijim poskupljenjima iskazaću svojom Prkosnom pesmom.
JOŠ DVA DINARA DRUŽE, DA ČISTITE DUŽE
Poskupelo je sve i svašta, to ne može da zamisli ni dečija mašta.
Čak i one stavke koje ne treba, počinje inflacija da vreba.
Više da ih onako čačka, da i oni omrse brk kao mačka.
Ipak, ono što može najviše da zaboli, sećam se, je kada neko tvojoj rani doda malo soli.
Umesto da podrži svoj grad, podigao cene Komrad. Zaboravili su na svoju misiju da čiste, kao da su im došle besne gliste.
Skuplje je sve, i đubre logično, a ovi naši, ajmo cenu gore, opa, odlično!
Kao da ne vide da so ide na led, a ne na otvorenu ranu.
Pet ulica u centru posipaju, jer je red, ostale stave na stranu.
Vranjanci tako plaćaju svaku sitnicu pomalo više, a đubradi je sve više i više.
Autor: Bratislav Čukić
