Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Dimitrija jednu od najčešćih slava u Srba, u narodu poznatiji kao Mitrovdan.
Sveti velikomučenik Dimitrije rodio se u Solunu, za vreme cara Maksimilijana kao jedino dete veoma pobožnih ljudi. Otac mu je bio solunski vojvoda i tajno je verovao u Hrista, ne usuđujući se da javno ispoveda hrišćanstvo, zbog progona hrišćana.
Car Maksimijan postavio ga je za carskog namesnika grada Soluna, sa zadatkom da očisti tu oblast od hrišćana, ali je Dimitrije počeo javno da propoveda hrišćanstvo.
Saznavši da je namesnik Dimitrije hrišćanin i da je mnoge, ne odvratio nego preobrazio u hrišćanstvo, car se naljutio i bacio ga u tamnicu.
Po naređenju cara Maksimijana Dimitrije je izboden kopljima usred molitve, a njegovo telo je bačeno. Hrišćani su ga tajno uzeli i sahranili na mestu gde se kasnije velikaš iz Ilirije, po imenu Leontije, izlečio od teške bolesti, a u znak zahvalnosti na grobu je podigao crkvu.
Sveti Dimitrije se smatra zaštitnikom Soluna, jer je spasao grad od neprijateljske vojske, isceliteljom bolesnika i nevoljnika. Rusi ga takođe slave i smatraju ga za pokrovitelja i zaštitnika Sibira. I svi pravoslavni hrišćani slave Svetog Dimitrija, verujući u njegove isceljiteljske moći.
U srpskom narodu Mitrovdan se smatra za hajdučki rastanak i vreme početka zime. Prema narodnom verovanju, ako danas pada sneg, snežni prekrivač će se zadržati sve do aprila. Ako je danas oblačno, zima će biti topla, a ako je vedro, prema narodnom verovanju, predstojeća zima biće oštra.
Na osnovu toga se razvilo verovanje kod naših predaka da uoči Mitrovdana svako treba da provede vreme sa porodicom kod svoje kuće. Takođe, verovalo se da svi veliki poslovi treba da se završe pre Mitrovdana. Ovo se najčešće odnosilo na poslove i polju i one koje se rade napolju, jer je posle Mitrovdana vreme varljivo i zima može da iznenadi. Mitrovdan u 2022. godini se proslavlja u utorak, pa je slavska trpeza mrsna.
