U Vranju će danas biti sahranjen dr Vukašin Antić. Zbog trenutnih okolnosti njegove kolege ne mogu da ga isprate onako kako dolikuje, zbog toga su odlučili da se obrate javnosti pismom i izraze bol i veliku zahvalnost, kolegi, prijatelju i učitelju.
Pismo prenosimo u celini:
Poštovani sugrađani, obraćamo vam se povodom smrti našeg dragog kolege, iskrenog prijatelja, plodonosnog učitelja, ali iznad svega jedne blagorodne duše, čije će se ime tek pamtiti i spominjati.
Dragi naš Vule, ova svetska nesreća nije nam dozvolila da se od tebe oprostimo onako kako to carski valja i trebuje. Oprosti nam i na ovom bezrečju i malorečju, ali toliko smo bili kadri.
Uvek si bio nasmejan i vedrog duha prema svima na poslu, a naročito prema pacijentima, ali kao da se iza toga krilo neko teško breme. Breme oca, supruga, hirurga, ali najviše breme hrabrog borca za opšte dobro.
Tvoja socijalna misao iznedrena u poznatoj vranjskoj, građanskoj i intelektualnoj porodici, nije te napuštala do kraja života. Život ti je bio sinonim za istinu i pravdu, a hirurška hrabrost odvela te je i na mnoge frontove bivše Jugoslavije, a sve sa ciljem da pomogneš drugima.
Nikada nikoga nisi izdao, tvoje pregolemo srce izdalo je samo tebe. Tvoj učitelj i profesor dr Gerzić, pred čijom komisijom si uspešno položio hirurški ispit, jednom prilikom je zapisao:“ Nauk medicine i hirurškog umijeća daje ti božansku moć da odložiš smrt bolniku. Ističe iz tebe nada, strah, čulnost, a daruje ti se smisao života na vrhu hirurškog noža.“
Tvoj život je zaista bio pun smisla, za razliku od nekih među nama čiji su životi ispunjeni samo besmislom i zbog čijih nas je nepočinstava često bilo sramota. U Boga možda i nisi mnogo verovao, ali si verovao Crnjanskom kada kaže da: „Ne postoji smrt, već postoje samo seobe“.
Na tom putu seoba sigurni smo da te čeka:“ Beskrajni plavi krug i u njemu zvezda“. U zvezdu se polako i pretvaraš i to u onu najsjajniju da nas večno podseća na tebe i pokazuje nam put u trenucima kada posustanemo. Ti si večan i ideš u večnost gde te čeka najsvetlije mesto na stranici istorije našeg grada i našeg naroda. Životnim podvigom upisao si sebe u pamćenje, unevši svoj časni lik i delo u bezobalnu večnost božanske ljubavi. Izmakavši se iz kaljuge našeg doba, čista obraza i još čistije duše odlaziš u svet onih zbog kojih su nas često slavili i uzdizali na mesto koje nam i ne pripada.
Čuvamo sećanje na mnoge naše susrete i razgovore, na mnoga tvoja uputstva i savete. Tvoja dobrodušnost nikad nije dozvolila da mlađe ti kolege budu u tvojoj senci. Budi siguran da ništa od onog što smo zajedno saznali, iskusili i doživeli neće biti izgubljeno, čuvaćemo te kao najvrednije ljudsko nasleđe.
Putuj obasjan nebeskom svetlošću u slobodu kojoj si toliko težio. Sigurni smo da ti milostivi Bog čuva mesto do svoga kolena. Neka ti je večna slava i hvala za sve čime si nas neizmerno darivao i oprosti što nismo znali, što nismo mogli i nismo stigli da ti uzvratimo.
Draga rodbino i prijatelji našeg neumrlog dr Vuleta, pustite suze i stisniste srce slobodno, imate i zbog koga, a imate i za kime, ali budite jaki onoliko koliko se to može, to morate – to moramo, da ga ni mrtvog ne obrukamo.
Dragi naš Vule – neka ti ruka, a ni glas ne zadrhte ni na onom svetu kad budeš stao pred lice Gospodnje. Neka ti je večna slava i hvala što si postojao.
Tvoji: Neša, Nataša, Saša, Bata, Stošić, Ceca, Igor, Toma, ostali hirurzi, specijalizanti, sestre, tehničari i bolničari hirurškog odeljenja.
