Borba protiv vršnjačkog nasilja društveni prioritet na svim nivoima

Početkom godine predstavnici institucija i ustanova, kao i gradske vlasti u Vranju, najavili su sveobuhvatnu borbu protiv vršnjačkog nasilja, s obzirom na to, kako su rekli, njegovu sve veću prisutnost.

Pokrenuta je inicijativa za formiranje Lokalne mreže za borbu protiv vršnjačkog nasilja, čiji je rad usmeren prvenstveno na prevenciju nasilja među mladima. Takođe, formirana je i Radna grupa za borbu protiv vršnjačkog nasilja. U rad Lokalne mreže uključeni su predstavnici policije i višeg sudstva, koji se bave maloletničkom delikvencijom, kao i sve ustanove koje mogu da daju doprinos u prevencijii nasilja među mladim ljudima.

Kako je tada rečeno, od suštinske važnosti je da mladi ljudi budu informisani o ovoj temi, kao i da se pravilno postupa u ovakvim situacijama.

Jedna od institucija koja je uključena u rad na prevenciji vršnjačkog nasilja je i Više javno tužilaštvo u Vranju.

Branislava Mihajlović, viši javni tužilac, kaže da kod fizičkog obračuna, tužilac kod klasifikacije dela gleda da li je došlo do lakih telesnih povreda, a važan je i mehanizam za dobijanje povreda.

Bitan je mehanizam za dobijanje povreda. Ako su povrede nanete nekim predmetom, na primer obućom koja je tvrda, pogodna da povredi, onda se to kvalifikuje kao teži oblik nasilja. Ako su u pitanju lake telesne povrede nanete rukom, kada su u pitanju maloletnici, tužilac je jedino ovlašćeno lice koje može da goni, tačnije oštećeno lice ne može da goni počinioca. Može samo da podnese prijavu tužiocu, pa da on proceni da li je svrsishodno da se vodi postupak i da stavi predlog pred sudijom za preduzimanje potrebnih dokaznih radnji – pojašnjava Mihajlovićeva.

Iz Višeg javnog tužilaštva u Vranju napominju i da se poslednjih godina povećao broj predmeta koji se odnose na vršnjačko nasilje, ali da je paralelno sa tim ono dobilo i veći publicitet u medijima, u odnosu na raniji period.

Itekako imaju uticaj društvene mreže, zatim medijski publicitet. Poslednji događaji najviše su pokazali domino efekat, a to je da su se mnoge stvari ponavljale. Imali smo masovne prijave ovde i u seoskim školama i u gradskim školama da deca imitiraju dešavanja iz Beograda. Identifikaciju, način izvršenja krivičnog dela koji se desio u školi u Beogradu. Nakon tih događaja ovde je baš povećana aktivnost i tužioca, policije, reaguje se odmah, bez ikakvog odlaganja, odlazi se u škole, obavlja se razgovor sa prosvetnim radnicima, psiholozima. Traži se da se u prisustvu psihologa i roditelja saslušaju deca. Obavljaju se razgovori, ispituje se cilj, namera, zašto je neko dete uradilo nešto. Uglavnom su to dela čiji je motiv šala ili zapaženost u društvu. Ništa nismo našli ozbiljno, proveravali smo i roditelje u pogledu posedovanja vatrenog oružja, negde smo zahtevali pretrese kuća, gde smo sumnjali da porodica možda poseduje oružje. Na sreću, samo su to bile neke bezazlene situacije, osim slučaja u Vranjskoj Banji, gde je kod maloiletnika pronađen gasni pištolj – smatraju tužitelji sa kojima smo razgovarali.

Takođe, tužioci naglašavaju da je mnogo važno da se radi na preventivi vršnjačkog nasilja, te da su oni organ države Srbije koji se javlja u onoj drugoj fazi, kada dođe do nemilog događaja.

Mnogo je važna uloga Centara za socijalni rad, škola, celog društva, grad takođe ima veliku ulogu u preventive. Kolege su držale predavanja u školama, kao institucija uvek smo se odazivali svugde, jer shvatamo da mnogo treba da se radi sa decom na preventivi. Posle ovog događaja, koji se dogodio u OŠ “Vladislav Ribnikar”, sastali smo se sa direktorima svih škola na teritoriji Vranja. Tematika se odnosila na preventivne mere u smislu razgovora sa decom, pojačanog učešća psihologa škole, pedagoga, kao i veća koordinacija centara za socijalni rad sa školama. Dešavalo se ranije u školama da dođe do nekog incidenta sa elementima krivičnog dela, a da oni to nama ne prijavljuju, ne prijavljuju institucijama, nego to pokušavaju prvo da u svojim okvirima reše, pa onda se obrate medijima, što otežava prikupljanje dokaza. Oni su se slepo držali pravilnika koje škole imaju, da škola sama rešava problem te vrste do trećeg stepena rizika. Kako oni procenjuju taj rizik, ja ne znam, to je u tom školskom pravilniku dostavljenom od strane Ministarstva prosvete – pojašnjava Branislava Mihajlović.

Do trećeg stepena škola sama rešava problem u smislu izricanja opomena, smanjenja ocena iz vladanja, a od trećeg stepena rizika, najviše se uključuje centar za socijalni rad i pretpostavljam da oni tek tada prijavljuju slučaj tužilaštvu .

Iz tužilaštva ukazuju da te ustanove nisu kompetentne da izvrše kivalifikaciju dela, te savetuju da se nasilje prijavljujue i evidentiraju takvi slučajevi vršnjačkog nasilja. Takođe, dodaju i da kada se uporedi srpsko zakonodavstvo sa evropskim, nema mnogo razlike, ali se kod nas problem javlja u implementaciji i tumačenju nekih odredbi. Kulturološki kontekst, tolerancija na nasilje, pa i vršnjačko, u srpskom društvu je visoka.

Činjenica je da je uvek među decom bilo koškanja i dolazilo je do fizičkog obračuna, ali ne sa takvim intenzitetom nasilja koje je sada prisutno. Mnogo je povećan intenzitet nasilja među decom, a naročito psihološkog  – zaključuje Mihajlovićeva.

Zaposleni u tužilaštvu u Vranju na borbu  protiv vršnjačkog nasilja gledaju kao na društveni prioritet, na kome treba celokupna zajednica da radi, na svim poljima i nivoima.