Svi se dobro sećamo po mnogo čemu kultnog serijala Seks i grad, barem mi žene ako ne ostali, koji je otvoreno progovorio na mnogo tema koje su prosto bile unapred ućutkane da se o njima uopšte razmišlja, a kamoli i progovara.
Nova vremena iziskuju nove akcije, traže nove odgovre na nove izazove i evo se svi opet nalazimo u vrtlogu druge sezone serijla And Just Like That sa omiljenom ili nekima iritantnom Keri Bredšo i jenim promišljanjima mnogo godina kasnije.
Prva sezona pomenutog serijala nekako mi i nije bila spektakularna. Čini mi se da je u osnovi ispunila ulogu povezivanja Seks i grada, filmova koji su se izrodili u međuvremenu i nekako je poslužila kao uvod u drugu sezonu kada Keri Bredšo opet progovara o mnogim društvenim fenomenima sa kojima živimo, koji postoje definisani u današnjem društvu a malo o njima znamo, ne razgovaramo uopšte, a u sredini u kakvoj živimo je za mnoge sramotna i teška i sama pomisao na njih.
I inače u našem pak Gradu i seksu zvanom Vranje, za sve nešto što ne razumemo ili se lično ne slažemo vrlo lako nakačimo epitet nenormalnog, da ne iskoristim neku ružniju i težu reč, mada ih svi mi čujemo svakodnevno na mnoge teme, ne samo kada je u pitanju seksualnost, seksualna orijentacija, rodna i svaka druga ravnopravnost ili zaštita univerzalnih zagarantovanih ljudskih prava.
Verujem da kada bih sada izašla na ulicu i od deset nasumičnih prolaznika pokušala da dobijem odgovor na pitanje: da li znate šta znači reč kvir?, teško da bih od jednog dobila tačno objašnjenje i značenje za reč kvir i pri tome sam poprilično sigurna da i nisu uopšte čuli za pojam kvir, birodnog ili da ne nabrajam dalje, a svega o tome opet “i tek tako” ima u izobilju u novoj sezoni popularnog nastavka svima nam dobro poznatog Seksa i grada.
Ma kako bilo interesantno upuštati se u sve ovo, meni zapravo nije to tema današnjeg pisanja. Tema smo mi žene, nove i stare junakinje ovog nastavka u drugoj sezoni u šestoj epizodi kada one bez obzira na snežnu mećavu i nevremena u Njujorku, svaka pojedinačno i sve zajedno odbijaju ili uopšte ne traže pomoć svojih muškaraca, automobila, prevoznika ili taksija, sve zajedno i opet svaka zasebno And Just Like That dolaze do ispunjenja svojih ciljeva uz konstataciju “Nećemo dozvoliti da nas malo snega zaustavi”, što je zapravo metafora za sve poteškoće koje nam život svakodnevno servira.
Imamo i mi u Vranju takve heroine koje iz temelja menjaju svet i poimanje istog, navodim primer jedne meni izuzetno drage Milene, doktorke nauka koje je rešila i prodala automobil i sada biciklom dolazi na posao i pri tom šalje vrlo jasnu poruku svim mladim ženama i menja na posredan i neposredan način mnogo toga, počev od ispravnog poimanja ličnog odnosa svih nas kao pojedinaca kada se radi o zaštiti i očuvanju planete nam Zemlje na kojoj živimo, pa čak da odem mnogo dalje, po meni ovaj postupak korespondira i sa onim ženama koje svoje lične atribute stavljaju u službu takozvanog sponzorstva i kojekakvih društvenih anomalija čiji smo na žalost svakodnevno svedoci.(Devojke, žene, auto nije bitan!!!)
Još je legendarna Jane Birkin jednom rekla i više puta ponovila “Ko želi lak život – to je dosadno?!”. Istina je da nema lakog života, to jednostavno ne postoji. Postoje jake i snažne žene koje na ispravan način žive taj život. I na kraju ili na samom početku jedne nove perspektive za žene, odgovor na čuveni refren svojevremeno, a možda i danas kontraverznog hita pomenute Jine Birkin:
“Je t aime, je t aime,
Oh oui, je t aime”
odgovor je, baš kao u pesmi:
“Moi non plus”, – ne više, nismo slabe, mi žene današnjice smo snažne, jake, znamo i umemo da živimo život kakav je on danas na ispravan način.
Autorka: Beba Kanački
