U trećem poglavlju prvog dela feljtona, bavućemo se onim događajima jugoslovenske krize koji su se najviše reflektovali na stanje i prilike na jugu Srbije. Počećemo formiranjem OVK i ratom na Kosovu, preko Rambujea i NATO bombardovanja, a završiti Kumanovskim sporazumom, Rezolucijom 1244. Saveta bezbednosti UN i formiranjem OVPMB.
Ključ za razumevanje sukoba
U oružanom sukobu na jugu Srbije, u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, učestvovali su naoružani Albanci okupljeni u Oslobodilačkoj vojsci Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB) s jedne, i pripadnici srpske policije i jugoslovenske vojske, s druge strane. Karakter, profil, razornu moć i posledice srpsko-albanskog sukoba, koji je, sa manjim ili većim intenzitetom, trajao od početka NATO bombardovanja 24. mart. 1999. do ulaska Združenih snaga policije i vojske u Kopnenu zonu bezbednosti (KZB) 31. maja 2001., odredila su sledeća četiri događaja:
PRVI – raspad Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka, koji je nagovestio ne samo srpsko albanski sukob;
DRUGI – Referendum Albanaca iz marta 2002. godine, koji je istakao probleme albanske nacionalne zajednice i predočio priključenje dela teritorije Srbije pokrajini Kosovo;
TREĆI – rat na Kosovu koji je, uz ogromne žrtve i razaranja, trajao od aprila 1996. do okončanja NATO bombardovanja juna 1999. i
ČETVRTI – bombardovanje SR Jugoslavije od strane 19 članica NATO saveza bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koje će dovesti do drastičnih geopolitičkih i ekonomskih promena be samo na Balkanskom poluostrvu.
Svi drugi događaji su, svaki na svoj način, ovom ratnom mozaiku na Balkanu, samo dodavali kockice koje su mu nedostajale. To su:
- Formiranje Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) 1993. odnosno 1994. godine;
- Pregovori na Mirovnoj konferenciji u Rambujeu (Francuska), 6. februara 1999. godine;
- Kumanovski sporazum, kojim je 9. juna 1999. godine, završeno NATO bombardovanje SR Jugoslavije, ustanovljena Kopnena zona bezbednosti (KZB), a „balkanski kasapin“ Slobodan Milošević nateran na kapitulaciju;
- Formiranje Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB) pod međunarodnim patronatom 6, januara 2000. godine;
- Ofanziva pripadnika OVPMB 20/21. novembra 2000. godine, posle koje su KZB, odnosno prostor od 450 km2, stavili pod svoju neposrednu kontrolu i komandu, i
- Potpisivanje Izjave o demilitarizaciji („Končuljski sporazum“) od 20. maja 2001. godine, kojom je, posredstvom međunarodne zajednice, okončan srpsko albanski sukob.
A, kako smo rekli u predgovoru feljtona, nema sumnje da je 20. maj 2001. godine, najvažniji datum u srpsko-albanskim odnosima u Srbiji posle Slobodana Miloševića, jer je toga dana stavljena tačka na sukob naoružanih Albanaca i srpske policije.
Radoman Irić
Napomena: Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontakta redakcije i odobrenja autora feljtona.
