Sa završetkom sukoba, nekoliko tema su postale kamen spoticanja uspostavljanju iole normalnog života na jugu Srbije. Na tom spisku u samom je vrhu bilo pitanje validnosti i priznavanje diploma stečenih na Kosovu, posebno na Univerzitetu u Prištini, kao i snabdevanje albanskih osnovaca i srednjoškolaca udžbenicima na maternjem jeziku. Oni su, koliko juče, učili iz beležaka sa časova, a vlasnici diploma sa Kosova, u Srbiji su mogli da nađu posao samo u bujanovačkim i preševskim kafićima i buticima.
Koliko su ovo ozbiljni problemi govori i podatak da se njima od tada do danas bave roditelji dece, prosvetni radnici, lokalne samouprave, albanske političke partije, Nacionalni savet Albanaca, Koordinaciono telo, nekoliko univerziteta i fakulteta, Vlada Srbije, OEBS i druge domaće i međunarodne organizacije.
Udžbenici koji su do 90-ih godina prošlog veka štampani u Jugoslaviji na albanskom jeziku, uglavnom ne odgovaraju novom sistemu obrazovanja, a kako se ne štampaju novi, postavilo se pitanje kako uopšte da funkcioniše sistem obrazovanja u školama gde se nastava održava na albanskom jeziku.
U međuvremenu je 2007. godine, zabranjen uvoz udžbenika sa Kosova, a procedure uvoza iz Albanije bile su opterećene brojnim administrativnim problemima. Istovremeno se pristupilo pisanju onih udžbenika koji su zasnovani na sistemu obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije.
Ne ulazeći u detalje ove materije, treba reći da je do sada dosta urađeno na ustavnoj obavezi Srbije da svim svojim građanima omogući normalne uslove za školovanje, ali da taj proces nije završen. Istina je da osnovci u Bujanovcu, Preševu i Medveđi koriste iste udžbenike kao i njihovi vršnjaci u Tirani, ali tu ostaje još jedan deo posla koji treba u najskorije vreme privesti kraju.
Kod Albanaca srednjoškolaca situacija nije dovedena do očekivanog nivoa. Međutim, svi akteri ovog procesa, posebno tim stručnjaka iz OEBS. pa oni u Ministarstvu obrazovanja Albanije, kao i njihove kolege u Ministarstvu prosvete Srbije i Koordinacionom telu Vlade Srbije, nadaju se da će, koristeći dosadašnja iskustva, i posao sa srednjoškolskim udžbenicima, biti doveden na liniju evropskih standarda.
No svim ovim akterima veću brigu zadaju diplome. Nepriznavanje diploma visokoškolskih institucija, koje su izdate na Kosovu, a overene pečatom „Republika Kosovo“, zadaju prave glavobolje. Bez obzira što je ovaj problem uključen u Briselski sporazum, i što je Vlada Srbije je donela uredbu da priznavanje diploma počne 1. marta 2015. godine, ova materija i dalje tapka u mestu.
U Nacionalnom savetu albanske nacionalne zajednice, kome je ovo strateško pitanje delovanja, ipak se nadaju da ni Srbija ni Kosovo neće biti na „putu za Brisel“ dok Beograd ne prizna diplome se Kosova.
Čekajući da se ovaj problem reši,nekoliko stotina studenata iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, koji su na Kosovi završili fakultete ili više škole, napustili su Srbiju. Manji broj njih je posao našao na Kosovu, u Severnoj Makedoniji ili u Crnoj Gori, a veći broj njih je životno i radno utočište obezbedio u zemljama Zapadne Evrope, pre svih u Švajcarskoj i Nemačkoj.
Da bi se ovi problemi kako tako ublažili u ove tri opštine su otvorena odeljenja triju fakulteta. Najpre su u Medveđi 2009. godine, otvorena odeljenja Pravnog i Ekonomskog fakulteta iz Niša. Potom je 1. oktobra 2011. godine, u Bujanvcu otvoreno odeljenje Ekonomskog fakulteta iz Subotice. Nova zgrada Ekonomskog fakulteta, koja je otvorena 17. novembra 2015. godine, partnerski je projekt Vlade Srbije, opštine Bujanovac, subotičkog Ekonmomskog fakulteta, Evropske unije i Vlade Švajcarske.
Radoman Irić
Napomena: Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontakta redakcije i odobrenja autora feljtona.
