13.7 C
Vranje
sreda, 5 oktobra, 2022
NaslovnaReč po rečHarisov beg sa scene

Harisov beg sa scene

Jednom sam čula od strane ljudi koji su došli da posete Vranje, da nikada i nigde nisu videli toliku „količinu“ simpatičnosti na jednom mestu. Mislim da je ovo jedno od najboljih određenja kako ljudi uglavnom dožive grad Vranje kada ga posete.

Što se mene tiče, ja tu simpatičnost u svakom obliku i vidu, doživljavam skoro svakodnevno i vrlo sam je svesna. Kao izraziti lokal patriota uživam u svim simpatičnostima koje ovaj grad pruža. Jasno je da će neko reći da tih simpatičnosti nema uopšte, neko drugi da ih možda ima ali premalo a ljudi poput mene će tvrditi upravo suprotno. Zbog toga, nećemo ulaziti u analizu procene istinitiosti ove tvrdnje, jer je sve to ipak isključivo stvar individualne percepcije pojedinca.

U svom gradu se osećam veoma lepo, komforno, potpuno prihvaćeno i uživam svakodnevno, posebno kada u neformalnim razgovorima, uglavnom sa svojim prijateljima, razgovaram na tečnom vranjskom dijalektu (koji je jedan od posebno simpatičnih obeležja našeg grada ) i smatram ga ozbiljnim bogatstvom našeg srpskog jezika.

Elem, moja ljubav prema Vranju je nesporna i sada je već jasno koliko volim da to i javno izrazim, ali to nije tema ove moje pisane reči, samo je u vezi sa istom. Tema je sama završnica manifestacije pod nazivom „Dani Vranja“ koja se tradicionalno organizuje, ove godine 18. put po redu.

Sreda je, 31.avgust i za samu završnicu manifestacije, najavljen je koncert balkanske zvezde u liku i delu Harisa Dzinovića.

Haris Dzinović je zvezda ozbiljnih razmera i mislim da svi znaju da se radi o muzičaru vrsnih, izuzetnih i veoma retkih pevačkih sposobnosti kao i kompozitorskih, dok je kao tekstopisac takođe pokazao visoka umeća, nedostižna za mnoge koji se bave istim zanatom.

S tim u vezi, izbor koji je načinjen oko koncerta koji će zatvoriti manifestaciju „Dani Vranja“ je bio odličan i stekao se utisak da će spektakularni koncert spektakularnog pevača, biti prava poslastica za sve ljubitelje kvalitetnih tekstova i kompozicija koje ovaj čovek može da pruži.

Pre nego što Vam prenesem neočekivane utiske sa koncerta, imam potrebu da „odbranim“ grad Vranje i kažem da su mi uvek smetali komentari „da je bolje uplatiti novac u humanitarne svrhe nego organizovati manifestaciju o kojoj Vam govorim“. Smetalo mi je i smeta mi, nikako zbog toga što smatram da ne treba izdvajati novac za humanitarne svrhe, naprotiv, humanost, empatija i saosećanje su najvažnije vrednosti svakog društva, već zbog toga što se ne mogu mešati niti porediti sa organizovanjem kulturnih manifestacija koje se održavaju u svakom civilizovanom društvu.

Dakle, da pojasnimo stvari…jedno od obeležja svakog grada je upravo i to, odnosno da bi se nešto moglo nazvati gradom, naravno da treba da ima i ponudu kulturnih događaja, jer je značaj i važnost istih veliki, poput toga da oni utiču na kreiranje imidža grada, šire pozitivne vibracije u gradu, povećavaju ponos stanovnicima, imaju ekonomsku funkciju i prilika su da se ljudi bolje upoznaju sa lokalnom kulturom i iskuse suštinu mesta.

Elem, vratimo se koncertu.

Jučerašnji dan dočekujem u dobrom raspoloženju i pripremam se za koncert, poput spremanja za bilo koju drugu vrstu svečanosti. To podrazumeva oblačenje moje elegantne zelene haljinice sa sve karnerićima ali i neizostavni odlazak kod frizera i sve u nadi i uverenju da je to način koji dolikuje da se dočeka jedna takva zvezda.

Koncert je najavljen za 21h i ja se zaista u to vreme nalazim na mestu koje je predviđeno za održavanje koncerta, sa blagim strahom da sam zakasnila jer je bila očekivana ogromna posećenost ljudi koji žive u Vranju ali i mnogo šire, poput onih koji žive u našem okruženju. Na moje veliko iznenađenje, u tom momentu, dakle u 21h ima svega „šačice“ ljudi. Broj je zaprepašćujuće mali. Pomislim da sam definitivno pomešala vreme početka koncerta i vadim svoj telefon iz tašne kako bih proverila u koliko sati je zakazak početak koncerta. Piše, 21h. I bi tako. U 21:05 izlazi lepa voditeljka, čita imena svih sponzora koji su učestvovali u organizovanju manifestacije i uz nesporni vizuelni šarm koji poseduje i još šarmantnije reči kojima na emotivan način najavljuje gosta, uspeva da bar na trenutak ublaži neprijatnost koja se širila oko nas zbog zanemarljivo malog broja ljudi koji se našao u tom trenutku. Kao izuzetno senzitivna osoba, imam moć da uglavnom doživim emocije ljudi oko mene i osećam da je voditeljki neprijatno što se prenosi i na mene, ali ona se trudi da nađe „opravdanje“ u „nevremenu“ (kojeg nije bilo) i izrazi optimizam i ohrabrenje da tzv. “nevreme“ (kojeg nema) neće pokvariti spektakularni koncert „kralja meraka“. Zvezdi večeri ovakva najava prija i po izrazu lica i širokog osmeha koji je uputio lepoj voditeljki stekao se utisak da se „neprijatnost“ bar na tren stišala.

Početak koncerta obeležava blaga nervoza velikog umetnika koji se žali na tonca i zahteva da mu „vrati mikrofon“ i da ništa „ne dira“. Nakon  samo par trenutaka usledila je još jedna „sugestija“ umetnika da mu tonac „ne dira mikrofon“ i da će se koncert upropastiti. Rekla bih, dosta nervozno… Pitam se zbog čega? Naravno, odgovor naslućujete…

Koncert kreće i hitovi počinju da se nižu, počevši od „Pariških kapija“ preko „Muštuluka“ sve do „Sećaš li se one noći“. Kako vreme odmiče, broj ljudi se povećava, prostor ispred bine se ispunjava. Sve počinje da se odvija u dobrom smeru. Bar sam ja tako mislila.

Generalno, pevači imaju manir da često mikrofon usmeravaju ka publici, sve pod izgovorom kako se na taj način ostvaruje kontakt s publikom, međutim ovaj umetnik, za moj ukus, to čini dosta često. To, možda ne bih ni primetila da u jednom momentu, posle sat i petnaest minuta izvođenja predivnih numera, umetnik svojom veštinom mimike ispraksovane do savršenstva, pokazuje svom klavijaturisti da je vreme da njih dvojica zamene mesta. Tako i bi. Klavijaturista preuzima mikrofon, dok Haris zauzima mesto ispred klavijatura. Na oduševljenje publike, klavijaturista pokazuje svoje neizmerne pevačke talente i osećaja za muziku i to na prvi pogled deluje lepo i zanimljivo.

Međutim, klavijaturista posle već 6 ili 7 pesama pokušava, takođe mimikom da prizove Harisa kako bi svako opet bio na svom zadatku. To Haris ne vidi jer tobože sve vreme gleda u klavijature. Njegova nemotivisanost da održi koncert dolazi do punog izražaja i jasno je da se Haris služi malim trikovima “velikih” umetnika. Nakon trideset i nešto minuta mini koncerta klavijaturiste čije ime nismo čuli ali koji je uzgred rečeno fantastičan pevač, ističe da će otpevati još jednu pesmu, ne bi li podsetio Harisa da je vreme da se Haris vrati mikrofonu. Tako se i desilo. Koncert nemotivisanog pevača se nastavio. Posle otprilike pola sata divnih pesama, dolazimo do trenutka kada se iznad glava svih poštovalaca Harisovih pesama počelo šareniti nebo. Vatromet je prštao sa svih strana. Nije bilo teško zaključiti odakle se lansiraju vatrometi , s obzirom da se prostorije jedne od najvećih stranaka koja je deo vlasti, nalaze u neposrednoj blizini samog mesta održavanja koncerta. Jasno je da vatromet u kombinaciji sa koncertom treba da ostavi utisak spektakularnog završetka manifestacije “Dani Vranja” . I taj deo je potpuno u redu.

Međutim, početak lansiranja vatrometa se dobro sećam dok se kraja ne sećam jer kraja nije ni bilo… Pucnjava vatrometa je toliko dugo trajala da mislim da ni u ovom trenutku niko ne zna koliko se je desetina vatrometa lansiralo… U jednom momentu, broj, jačina, zvuk svih vatrometa prevazilaze granice svakog dobrog ukusa i mere i svi već koji se nalazimo na koncertu dobijamo intenzivnu reakciju straha i postavljamo sebi pitanje koliko smo bezbedni. Oblaci dima su postajali sve veći i veći, pucnjava je bila sve jača i jača i dobili smo atmosferu jednog pravog ratnog stanja nalik 1999.godini. Pravo bombardovanje.

Ali, moram priznati da moj najjači utisak ipak nije neprimereno lansiranje vatrometa sa bezobrazno velikim brojem istih, već reakcija umetnika zbog koga smo svi, koji smo se našli na koncertu, došli.

Naime, Haris Dzinović, rekla bih ionako nedovoljno motivisan zbog broja ljudi koji je mogao da okupi jedan prosečni parking, koristi “priliku pravog ratnog stanja” da bukvalno pobegne. Da,bez i jedne reči. Veliki umetnik ostavlja mikrofon i okreće leđa publici da bi bez ikakve reči pozdrava napustio scenu i otišao u nepoznatom pravcu.

U tom momentu, posmatram ljude oko sebe, koji sa rukama preko glave da bi se zaštitili od jačine svih lansiranih vatrometa, oblaka dima i refleksne reakcije straha, odlaze i napuštaju mesto koncerta užurbanim hodom.

Muzička pratnja velikog umetnika nastavlja da svira kao da se ništa ne dešava i kao da njihov saborac nije napustio scenu. Taj prizor je delovao prilično emotivno.
Možete da zamislite mene koja stojim na sred parkinga, sa sve zelenom haljinicom i najskupljom frizurom na sebi, kako tužnim očima i u neverici razmišljam o tome kako da protumačim Harisov beg sa scene…
Da nije smešno, bilo bi tužno.
Jasno je da se vatrometi ne lansiraju u momentu dok koncert traje i dok pevač izvodi svoje numere, isto kao što đaci ne mogu da razgovaraju dok učitelj drži čas. Potpuno je neprimereno i to se tako ne radi. Ali to nikada ne može i ne sme biti razlog da muzičar ode bez pozdrava i da na takav način završi svoj koncert. Ja imam 40 godina i  nikada nisam
doživela na nijednom koncertu, čak ne ni u kafani da bilo koji pevač ostavi svoj mikrofon pre nego što uputi reči pozdrave za sve svoje poštovalace koji su došli da ga isprate. Apsolutno nedopustivo.

Dok sam se zgrčenog tela udaljavala sa parkinga kako bih se “spasila” od neprimerenih i prekomernih vatrometa, na samom mom izlazu,okrenula sam se da još jednom pogledam u muziču pratnju umetnika. U tom momentu su i oni stali. Svetla su se ugasila. Mrak.

Pouka: Šta god radili u životu i koliko god bili uspešni u svom poslu, nikada nemojte postati Haris Dzinović.

Autor: Aleksandra Stanković

Najnovije vesti i najvažnije informacije potražite i na našem Telegramu!
spot_imgspot_imgspot_imgspot_img

Popularno

Najzanimljiviji svadbeni običaji u Srbiji

Venčanje dvoje ljudi prema tradicionalnom shvatanju predstavlja ovekovečenje iskonske ljubavi, a brak se smatra jednom od Svetih Tajni. Skladno tome, na našem području su...

Rock festival ,,Downhill“ u Vranju

Tijani iz Vranja je potrebna naša pomoć

IN MEMORIAM: Zoran Ljubisavljević