SNEŽANA TRAJKOVIĆ: Kad me prijatelji zovu Žanče – zeljanče“ to mi laska

Arhitektica Snežana Trajković za sebe voli da kaže da je žena koja celog života uči i smatra da nikada nije kasno za nove početke i nove poduhvate. Vranjanci su je upoznali kao dete iz ŠAF -a (Škola animiranog filma), gde je kasnije obavljala funkciju direktora. Majka je troje dece, udata je za arhitektu Gorana Trajkovića i od nedavno se pored umetničke priči koja prati rad škole animiranog filma, gde sada obavlja poslove umetničkog urednika, posvetila razvoju prvog registrovanog seoskog gazdinstva za pružanje turističkih usluga Moo Moo u selu Suvi Dol, nadomak Vranja.

U trenutku kada nam se Dunja rodila, naše prvo dete, odlučili smo da naš mali iznajmlјeni stan od 35 kvadrata u Vranju zamenimo većim prostorom. Plan je bio da renoviramo seosko domaćinstvo i to napušteno i oronulo seosko domaćinstvo u mom rodnom selu Suvi Dol. Četrnaest godina kasnije naša sada petočlana porodica uradila je veliki posao, a ja, ja i dlaje neumorno učim – započinje priču ova energična žena, uz veliku dozu skromnosti.

Dok su stvarali svoj svet izvan centra grada u kome su živeli na svet su došli  Sava (11) i Ljubica (8), a Snežana i njen suprug Goran Trajković ni jednog trenutka nisu odustali od ideje da deca trebaju imati zdravo detinjstvo daleko od mobilnih telefona i drugih tekovina savremenog doba.

Sve objekte koji su bili stari više od 70 godina, rekonstruisali smo s poštovanjem. Funkcija i forma su zadržani, u kući i letnjikovcu su zidovi od nepečene cigle, kuća je zdrava i diše sa nama. Pomoćni objekti, plemnja i štala, nisu imali ispunu pa su od cigle. 80% poslova smo sami uradili u domaćinstvu, mi jesmo arhitekte ali smo uz put naučili mnogo toga što se prakse tiče. Imali smo pomoć roditelјa kroz nesebičnu podršku i fizički rad bez koga nema života na selu. Život na selu je lep ali fizički jako težak što lјudi iz grada, često, ne vide – priča Snežana i dodaje  da ovih dana u njihovo seosko gazdinstvo  stižu prvi gosti iz celog sveta.

Inače ova četrdesetpetogodišnja žena se rodila u ovoj kući koja je sada njen dom i prve godine života provela okružena prirodom.

Za Snežanu je najvažnije što je uspela da se izbori za nešto što nije ni slutila da će biti neka vrsta profesionalnog opredelјenjaz i kako kaže još uvek i nije, ali da je ona  pristalica celoživotnog učenja.

Stalno stičem nova znanja, tako je bilo i sa ovim poslom naučila sam da napišem ozbilјan projekat i da napravim budžet i uz pomoć Ministarstva se izborim za to da možemo pružati ugostitelјske usluge, nije bilo jednostavno, bilo je i momenata kada sam htela da odustanem. Od Ministarstva smo dobili subvencionisani kredit, te sredstva vraćamo, ali po povolјnim uslovima i sa grejs periodom – kaže Snežana.

Snežana zajedno sa svojim kolegama i mališanima iz Škole animiranog filma stalno niže nova priznanja i uspehe, a onda se vraća svojim ličnim priznanjima i čim dođe kući zavrne rukave i ulazi u kuhinju.

Obožavam da kuvam i ne smeta mi kad moji prijatelji u šali kažu da sam Žanče – zeljanče, uvek se slatko nasmejem. Laska mi i drago mi je, jer najviše volim da kuvam za ljude koje volim – kaže Snežana na kraju razgovora.

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane grada Vranja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.