Sve zapaženija mlada umetnica koja svojim delima, ali i pedagoškim radom nikoga ne ostavlja ravnodušnim Zorana Jovanović u razgovoru za VOM ispričala je kako je uvek verovala u svoje snove i bila istrajna u želji. Govorila je i o planovima, kao i o novom ciklusu na kome radi.
Zoranina ljubav prema slikanju počela je još u vrtiću. Prvi susret sa Likovnom radionicom je imala u tom periodu, kada ih je vaspitačica odvela tamo. U šestom razredu osnovne škole je postala polaznik radionice koju su osmislili Vesna Marinković Stanković i Goran Stanković. Upravo je Vesna prva prepoznala njen talenat, potencijal i kreativnost.
U radionici, uz rad sa Vesnom, počela sam da stvaram, razvijam svoju kreativnost i umetnost, kao i da tražim sebe – kaže Zorana
Zorana je završila Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, smer slikarstvo na kome je
završila i master.
Nakon što je stekla diplomu na fakultetu koji je odabrala, počela je da radi u Likovnoj radionici gde podučava polaznike, pomaže im da razviju svoju kreativnost i pripreme se za prijemne ispite za srednje umetničke škole i umetničke fakultete.
Zorana je bila student generacije na fakultetu, dobitnik je dve Dositejeve stipendije, imala je dve samostalne izložbe, bavi se poslom koji voli, ali za svoj najveći uspeh smatra to što uspeva da nađe svoj stil izražavanja.
Po meni je najvažnije da pronađem svoj stil izražavanja. To sam započela u Likovnoj radionici, nastavila na fakultetu i kasnije na masteru kroz slobodne teme, ali mislim da sam najviše svoj stil pronašla ovde, kada sam krenula da radim sa polaznicima koji me inspirišu – priča Zorana dok radi i veštim potezima kičicom nanosi boje na štafelaj.
Pričajući o motivima na slikama koji su karakteristični za Vranje, Zorana smatra da kroz te teme može da se protka i profesionalnost i slikarsko umeće.
Ne mora to da bude komercijalno nego baš onako kako treba – kaže ova Zorana.
Pored rada sa decom u radionici, ova mlada umetnica radi i na novom ciklusu slika „Ljubav“ gde su joj inspiraciji prijatelji i porodica. Ona je mišljenja da je Vranje bogato umetnicima, ali da je potrebno udruženje koje će okupljati umetnike.
Na kraju je u stilu pedagoga poželela da pošalje poruku svima koji žele da se bave umetnošću: „Najbitnija je posvećenost i istrajnost. Nikada ne odustajte od svojih snova i verujte u to što radite i uspeh neće izostati“.
