Iseljavanje – shërngulje je najbolnija tema stanovnika juga Srbije, i Srba i Albanaca i Roma. Istina, svi se ne iseljavaju iz istih razloga , pa zato taj proces neke boli više, a neke manje. Zarad istine, ovaj proces nije samo naš – ceo Balkan je u pokretu, jer ljudi idu tamo gde misle da će bolje da žive.
Uprkos ovako crnog predskazanja, niko u Srbiji danas nema iole korektne podatke o onima koji se iseljavaju: ko su, odakle su, koliko ih je, kuda idu ili su otišli, zašto su tamo otišli, kakva im je budućnost i hoće li se nekada vratiti u zavičaj. Dakle, državu danas skoro da ne zanimaju hiljade porodica koje su napustile kućni prag i otisnule se nekuda trbuhom za kruhom. Ili pak vlastodršci imaju podatke, ali ih kriju od očiju javnosti.
Šta više, ovu državu ne zanimaju ni precizni podaci o broju mladih stručnjaka koji su nam okrenuli leđa. Normalno je onda da su danas podaci o iseljavanju sa juga Srbije, na nivou one narodne rekla-kazala. Sramota, zar ne.
U tom kontekstu oni, manje više poznati natpisi „kuća na prodaju“, koji su bili u masovnoj upotrebi pre petnaestak-dvadeset godina, danas skoro da i nisu novinska vest. Sve ih je manje i na internetu.
Srbi u Preševu i Bujanovcu, a Kosovu tim pre, skoro da su prisvojili reč „iseljavanje“. Ona se visoko kotira u rečniku svakog Srbina, zbog čega je susrećemo na ulici, u političkim raspravama, dokumentima, u istoriografiji…Srpske porodice s juga sele iz dva osnovna razloga – pritisaka od strane komšija Albanaca i loših uslova života. Oni ovde prodaju sve što imaju i odlaze u Vranje, Niš, Šumadiju, Beograd, a ređe vani u neke evropske zemlje. Iz godine u godinu sve ih je manje.
Iseljavaju se i Albanci, ali su njihovi razlozi čisto ekonomske prirode. I njih je iz godine u godinu sve manje. Prevoznici „Mimoza“ iz Preševa, „Mađar turizam“ iz Velikog Trnovca i „Lasta“ iz Beograda nedeljno imaju tri polaska iz Bujanovca i 5-6 iz Beograda za destinacije u Švajcarskoj i Nemačkoj. Albanci s juga, koji na Zapad putuju autobusima „Lasta“, imaju besplatan prevoz do Beograda.
Zato je danas u Velikom Trnovcu, najvećem albanskom selu u Srbiji, svaka treća kuća prazna. Njihovi vlasnici su obično u Švajcarskoj, Nemačkoj ili nekoj od zemalja Skandinavije. Jedni su otišli davno, pa danas tamo imaju potomke, drugi skoro, treći se pripremaju. Svi koji su otišli, teško da će se vratiti.
Da reč „iseljavanje“ ima različito značenje za Srbe i Albance, govore dve vrlo zanimljive činjenice. Prva, koja kaže da su se Albanci od 2000. godine, sa više različitih dokumenata, raznim povodima, obraćali srpskim vlastima i službenom Beogradu. Ni u jednom od njih, a poslednji je takozvani „Program 7 tačaka“, nigde nije upotrebljena reč „iseljavanje“.
Druga činjenica je skoro neverovatan postupak albanskih partija u Bujanovcu, koje su, posle poslednjih lokalnih izbora, formirale vlast bez Srba , što nije ni u duhu zajedništva, niti na tragu i Evropskih vrednosti, ali jeste drugo ime za „iseljavanje“.
Radoman Irić
Napomena: Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontakta redakcije i odobrenja autora feljtona.
