Nema ni jednog udžbenika geografije, istorije, biologije … u kome se područje od granice Severne Makedonije na jugu, do Grdeličke klisure na severu, naziva Preševska dolina. Takođe, ova geografska odrednica, pojam , u formi u kojoj je danas upotrebljavaju Albanci u Srbiji, ne nalazi se ni u jednoj enciklopediji na srpskom jeziku
Pojavom interneta u Vikipediji na engleskom dobili smo „Presevo valley“, a na albanskom – „Lugina e Presheves“. Na albanskom označava geografsko područje kome pripadaju opštine Bujanovac i Preševo, gde živi albanska većina. U političkom žargonu pojedinci često tu ubrajaju i opštinu Medveđa.
Međutim, kada na Guglu ukucate „Preševska dolina“, dobićete nekoliko stotina odgovora, a svi dolaze od istog korpusa – od političkih predstavnika Albanaca iz Bujanovca i Preševa. Oni su ovaj naziv prvi put upotrebili tokom incidenata na ovom području, februara 2001. godine. Od tada je, na albanskoj političkoj sceni, upotreba pojma „Preševska dolina“, postala mnogo više od geografskog sinonima za sve Albance u Srbiji.
„Do 1912. godine, na tom prostoru je postojala Preševska kata (srez), koja je imala svoje geografske celine: Preševsku Moravicu (kotlina Moravice), Karadak (Preševski Karadak – planinski venac zapadno od Preševa), Rujan (planina na istoku) i deo Končuljske klisure. To je dakle tako u geografskoj nauci“, kaže profesor u penziji dr Momčilo Zlatanović iz Vranja.
On dodaje da je prof. dr Jovan Trifunovski, veliki makedonski geograf, posle rata objavio knjigu „Preševska Moravica“ u kojoj je pobrojao i opisao sva sela koja tu spadaju. Na nju se nadovezuje Vranjska kotlina u koju se ubraja i bujanovačka sela. Od geografa koji su ovaj kraj izučavali kroz istoriju, ni jedan ne koristi pojam „Preševska dolina“.
Toliko o naučnom stanovištu.
Pojam „Preševska dolina“ je politička „tekovina“ pobune Albanaca na jugu Srbije. U političku terminologiju je uveden početkom februara 2001. godine, a „donele“ su ga američke diplomate koje su često, u interesu smanjenja međunacionalnih tenzija, često boravile u Preševu i Bujanovcu. To je, po okončanju ratnog sukoba, kratko i jasno objasnio Belgzim Kamberi, tada novinar i predsednik Odbora za ljudska prava iz Preševa, a danas direktor Instituta za socijalne politike „Musine Kokalari“ i direktor albanskog izdanja „Le mond Diplomatique“.
„Preševska dolina je pojam koji su ovde donele američke diplomate sa ciljem da bude izbalansirani kompromis između istočnog Kosova i juga Srbije – objasnio je Kamberi. Politički lideri Albanaca juga Srbije prihvatili su formulaciju „Preševska dolina“, pa je ovaj pojam i danas u masovnoj i svakodnevnoj upotrebi“.
Otišlo se danas toliko daleko da nema ni jednog obraćanja političkih lidera Albanaca, a da se ne upotrebi ovaj termin po nekoliko puta. Osim toga izborne liste Albanaca za parlamentarne izbore nekoliko puta su u svom imenu imale „Preševsku dolinu“.
S druge strane Srbima sa juga smeta što se ovaj termin toliko odomaćio u političkoj, ali i svakodnevnoj komunikaciji. Taj animozitet oni objašnjavaju činjenicom da Vranjskom kotlinom, iliti dolinom, prolaze glavni putni i železnički pravci koji povezuju Evropu, odnosno Srbiju s Makedonijom i Grčkom i Bliskim istokom.
Utoliko je kod njih „Preševska dolina“ sinonim kojim Albanci izražavaju svoje teritorijalne pretenzije i najkraći put da se, koliko sutra, od juga Srbije napravi „paket“ koji će jednoga dana biti pripojen Kosovu. Zato bi se oni danas mnogo čega odrekli, ali pojma „Preševska dolina“ nikako.
Radoman Irić
Napomena: Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontakta redakcije i odobrenja autora feljtona.
