Ćerko, što je toj? – Koje, be tato, pa nel laptop… Što ga ti kupi polovan onomad.. Ne te toj putujem, nego taj pevaljka što poje, a? – Pa tato be, toj je br Dua Lipa, svecka zvezda, svi sg toj slušav, u skladu sas modu…
Leeleeeeeee, sg će isfrljim kompjuktor kroz prozor, zatoj li ja plaćam internet be… – Ne ga ti plaćaš, znaš da krademo waj faj signal od komšiju ni Srbu… A da be, jes, he he he… Malka li je rakiju ovde popija. Daklem, koj ti je dozvolija da gu slušaš njuma. U ovuj kuću se sluša samo golema umetnost i patriotske pesme! Zašto sam ja bija u rat , duša valja, većinu se ne sećam, ne da smo pili td, he he, eh uspomene… – Ama tato be – radim istraživanje. Ona be kačila kartu kude njuma na Fejs, a na kartu i Vranje i Leskovac u Albaniju, čk do Niš… Provokacija golema.
Pa sg reko, da vdim kojo ona toj peva, i eve vidiš, poje na engleski, strana plaćenica. Ama, za srce me je uapala, vika, ajvar neje srpski, takoreći Vranjski brend. Leskovčani se dizav eve na bunu, će tuživ u Strazbur, a već su tražili i da zaseda Savet bezbednosti zbog ajvar! – Tako je tato, ajvar si je naš, malka li smo paprike ja i mama oljupile u podrum…. Dobro de, aj gasi gu tuj Duju Lipu, i daj laptop ovam, da si poglednem kladionicu, i ja sam sg sve samo on lajn…
Ivan Trajković
