Znate onu foru, „udahni duboko i broji do do deset“? Meni to sa uzdisajima nije išlo loše, ali sa brojanjem … jedva sam stizala do tri. Ali godine, strpljenje i život su me naučili da dišem dublje i brojim duže, jer valjda je tolerancija majka zdravih nerava.
Svi znamo da su društvene mreže postale poligon za razmenu mišljenja, druženje, muvanje pa i deljenje informacija. Okupilo se među mojim prijateljima fino društvance od nekih 5000 ljudi, lajkujemo jednim drugima fotografije, čestitamo rođendane i druge srećne dane, uzjavljujemo sučešća i desi se da povedemo polemiku … Bar je tako bilo do pre vakcine, ili pre gay parade ili možda pre Kosova … Baš ne mogu da se tačno setim pre čega smo tačno prestali da budemo ljudi koji dele mišljenja, a postali budale koje ržu jedni na druge.
U pravu je moja kuma, koja kaže o Kosovu, homoseksualcima i vakcinama ne treba polemisati na društvenim mrežama. Ali pitanje je da li se u to može prihvatiti kao pravilo koje čuva živce. Nedavno sam pročitala tako zajebanu svađu, da, baš svađu, da baš zajebanu (ne mogu da se setim adekvatnijeg izraza), o tome da li je film „Toma“ seljački ili umetnički. Aman!!! ???
U svakom slučaju malo sam istraživala. Prvo sam se pozabavila antivakserima i teoretičarima zavera koji su otkrili svetu tajnu koja se krije na portalima čudnog karaktera, gde malo pa malo iskoči neki porno sadržaj. Ima tu vrlo pristojnog sveta, ali zadrti čoveče pa to ti je. Kad krenu da se svađaju sva pristojnost nestane u sekundi. Dobro bre ljudi, nemojte da primate vakcine, ali nemojte ni da vičete na nas.
Ovo sa Kosovom je postalo krajnje degutantno, da ne kažem ispričana priča, koja se svodi na to kako kaže vođa, ma ko on bio od Tita, preko Slobe do današnjih dana, a narod kao narod. Međutim, slatki su ovi branioci Kosova koji bi „poterali autobus“ vojske, a sami mučenici su najdalje došli do naplatne rampe u Nišu. Ali zato svi na društvenim mrežama u fazonu „kud god da odem tebi se vraćam ponovo …“
I na kraju, ali ne najdosadniji su zakleti vernici koji mrze homoseksualce. Mnogi od njih se ističu po tome što pre odlaska u crkvu prebiju ženu i decu i ispsuju komšiju, šalju polne organe ženama u inbox, psuju pedere i pozdravljaju drugare sa „gde si pederu“ ali zato redovno šeruju ikone uz tekst „podeli da te Bog čuva“.
Ti isti vernici su uglavnom krajnje nezainteresovani za polemiku, jer valjda im vera ne dozvoljava i grešna mi duša u njihovom slučaju češće govore reči nego dela, ne pitajte me odakle znam, imam dobre drugare u policiji.
Da se razumemo, na kraju krajeva ima nas raznih, ja sam bre ona dosadna vrsta koja non stop deli slike deteta, ali ljudi moji ajde da se malo volimo i budemo ljudi, znate li koliko je to iskonski u nama i koliko je jednostavno. Teška su vremena, ne moraju i ljudi biti teški.
Mislimo dakle postojimo, niko ne kaže da ne treba da govorimo, ali ratujmo argumentima, a ne psovkama, jer hteli mi ne to da priznamo naš Facebook, smo mi.
Ja i dalje učim da brojim do deset, probajte i vi …
