Priča o doktorki Gordani Stošić – Salatić, priča je o hrabrosti i to onoj čistoj i bezgraničnoj hrabrosti. I kada su sumnje pritiskale, sredina „govorkala“, društveni sistem urušavao, uvek bi odlučno i hrabro pružila sledeći korak, zajedno sa nezaobilaznim osmehom.
Doktorka Gordana Stošić Salatić je svoju karijeru započela u bolnici, ali je početkom veka napustila. Među prvim lekarima je, a svakako prva doktorka u Vranju, koja je otvorila privatnu praksu. Nije nikada želela da radi na dva mesta istovremeno. Ta odluka bila je hrabar, samo njoj svojstven iskorak iz sigurne zone i korak u nepoznato.
Sad sve izgleda lepše i mnogo lakše, ali kao i svi počeci i ovaj je bio težak. Tri meseca sam samo sređivala papire kojima se nisam nikad pre toga bavila. A krenulo je sve iz banalnog razloga jer nam je sin polazio na fakultet, a od plate to ne bi mogli da izdržimo finansijski. Kada sam krenula sa radom naravno da je u početku bilo dosta skepse. Ljudi nisu dolazili u početku, ali vremenom se pročulo za to da se dobro radi. Tačno je da kada radiš u bolnici da si u nekoj sigurnoj zoni, ali sa druge strane imaš i mnogo odgovornosti, tako da ova ordinacija ima prednosti i mane – kaže doktorka Stošić Salatić.
Uz pomoć supruga i starijih članova porodice uspela je da završi specijalizaciju pedijatrije i
subspecijalizaciju za pulmologa. Iza svega toga za jednu ženu osim uspeha stoje i brojna odricanja i dr Slatić se ne libi da prizna da nije bilo lako izdržati.
To je bio veoma težak period za mene i pre svega za moju decu. Sećam se da kada se prvi put vratio naš sin u Vranje bez mene jer sam ostala u Beogradu, nije hteo jedno vreme da priča sa mnom preko telefona, bio je ljut na svoj dečiji način. Ćerka takođe, više je vezana za oca nego za mene jer je više vremena provela sa njim u detinjstvu. Naravno, i ja sam brinula o njima, odlazila u Vranje ili su oni dolazili kod mene u Beograd. Ipak, ljubav u porodici je najvažnija i ona nam je omogućila da sve to prođe bez posledica u njihovom odrastanju. A kako je bilo meni bez njih, to je već druga priča. Bitno je da su dobro. Uspeli su da završe fakultete i da postanu dobri ljudi – priča ova žena smirenim glasom i nezaobilaznim osmehom koji je njen zaštitni znak.
Njene terapije su često „sporije“, zahtevaju disciplinu, ali daju dugoročnije rezultate. Zato je posebno srećna kada pomisli na to da je svojim načinom lečenja uspela da pomogne mnogima, ali i da se promeni pogled na bolest i terapiju. Uspela je da donekle promeni kulturu lečenja u rodnom gradu.
Bolesti pluća kod dece su često povezani sa njihovim razvojem i uzrastom. Zbog toga u lečenju treba koristiti i neke tehnike pumpicama ili inhalacijama, one jesu sporije, ali rešavaju problem na duži period. Takve terapije su u skladu sa decom, sa njihovim razvojem i nemaju negativne pojave. Kada sam uspela u tome da nametnem ovakav vid terapije većini u gradu, to mi je možda i najveći uspeh. A nije bilo lako kada sam počinjala sa ovim novitetima. Postojao je otpor među ljudima. Najveća nagrada i potvrda za to da dobro radim je kada mi se jave, mahnu na ulici – priča doktorka Salatić.
Kako uspeti u svemu ovome, napraviti vrhunsku karijeru u veoma delikatnim društvenim godinama, biti i uspešan roditelj, recept znaju samo porodice u kojima ljubav vrca iz svakog ćoška.
Da bi se u svemu postigao dobar rezultat treba imati jedino mir i ljubav u porodici. I podrazumeva se veru u boga. Takođe, treba voleti svoj poziv. Imam svakodnevni kontakt sa decom i među pedijatrima je poznato da podetinje kako su bliži penziji. Energija deteta je neizreciva i to mi daje veliku snagu – kaže doktorka iza koje u Vranju stoji armija malih pacijenata ali i onih koji više nisu tako mali, ali se rado sećaju doktorke Salatić
Ipak, nije sve tako sjajno. U očima doktorke Gordane Stošić Salatić, pojavljuje se seta kada govori o ttome da se deca nisu promenila, uvek su bila i biće deca i samo su odraz roditelja i društva.
Došlo je neko ludo vreme. Loše je svuda. Mladim roditeljima je izuzetno teško u ovo vreme odgajati decu na pravi način. Treba im pružiti podršku. Još kada se pojavila i korona, sve se dodatno zakomplikovalo, pa sada na prvi kašalj se javi veliki strah. Ranije bi se sačekalo po nekoliko dana pre odlaska doktoru, a sada odmah svi sumnjaju na koronu, a kako i ne bi kada se samo o tome i priča. Ranije je bilo više dobre energije – smatra poznata vranjska doktorka.
Ove godine njena ordinacija „postaje“ punoletna, a slobodno se može reći da je za to vreme „pola vranjske dece“ prošlo kroz njenu ordinaciju. Rezultati predanog i kvalitetnog rada su postajali sve vidljiviji iz godine u godinu. U samoj ordinaciji ima dosta dečijih igračaka, kao i nekoliko ikona, a sama doktorka retko kada nosi beli mantil, simbol medicinskih radnika. Čini se da takav pristup deluje na decu da prosto zaborave da su bolesna. Takođe, olakšava muku i zabrinutim roditeljima.
Roditelji znaju da sam im dostupna ceo dan. Koristimo i viber kao sredstvo komunikacije, ma sve dostupne tehnike. Potpuno razumem njihove probleme i brigu i ne bežim od savremenih tehnologija. Svesna sam da mnogi od njih prvo se konsultuju na internetu, tražeći preko gugla rešenje za svoj problem. I na to se ne ljutim uopšte, iako ima kolega koje baš to vređa. Ipak, treba da budu pažljivi u svemu tome jer nekad preteraju u postavljanju neke svoje dijagnoze. Sa druge strane, mislim da su i mene ljudi upoznali kako radim. Strpljiva sam sa decom, ne dajem olako antibiotike, to je baš retko, odnosno kada su neizbežni – pojašnjava doktorka Gordana.
U toku svog rada se susretala sa brojnim stresnim, ali i komičnim situacijama. Jedna od njih je vezana za savremene tehnologije i činjenicu da je doktorka zaista dostupna u svakom trenutku za svoje pacijente.
Stigla mi je fotografija deteta sa skroz crvenim nogama. Poslao ju je uspaničeni otac i brinuo se da nije neka alergija. Moje jedino pitanje bilo je da li se dete skoro kupalo i jel voda bila vruća. Kada je to proverio sa suprugom, dobio je potvrdan odgovor i tako je rešio svoj napad panike – priseća se jedne od anegdota dr Salatić
Sa ovom hrabrom i jedinstvenom ženom je teško završiti razgovor. Ona je neiscrpni izvor informacija i na kraju jedinstven primer činjenice da je sreća stvar izbora, a hrabrost neminovnost života u Srbiji. Ipak ova žena ima moto, ali i prepiruku da je „disanje punim plućima“, jedini pravi izbor.
Autor: Bratislav Čukić
Foto i video: Ivan Mladenović
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane grada Vranja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
