Ginekologa dr Lidiju Petrović u Vranju svi poznaju kao simpatičnu ženu, koja stalno ima osmeh na licu i koja je uvek puna toplih reči i razumevanja za svoje pacijentkinje. Ova žena svoju strast prema rukotvorinama razvila je još u detinjstvu i ranoj mladosti, a danas je njen dom prava riznica malih umetničkih dela, kojima je Lidija utisnula svoj lični pečat pretvarajući neke naizgled obične stvari poput sijalice ili morskih kamenčića u prave umetnine.
Još na ulazu u kuću dar domaćice je vidlјiv, pravi mozaik na zidu nastao je od kamenčića sakuplјanih na plažama. Jedinstvena svojevrsna razlednica čuva brojne uspomene sa morskih plaža.
Pored umetnosti naša porodična strast su putovanja. Kad god nam se ukaže prilika putujemo sa kumovima i nekako volim da sa tih putovanja ponesem bar po jedan kamenčić. Ovaj mozaik čine kamenčići sa raznih plaža – započinje priču dr Lidija Petrović, ne skidajući osmeh sa lica.
Stvaralačku pauzu nužno je pravila kada je upisala fakultet, a onda su se na listi prioriteta našli suprug, zatim sin i ćerka. Pre desetak godina Lidija se ponovo vraća svojoj lјubavi, počelo je sa savlađivanjem tehnike dekupaža, a onda su usledile i druge tehnike, pa su tako njene vešte ruke od stare kuhinje stvorile jedinsvenu komodu koja krasi dnevnu sobu. Mali stočić koji je porodično nasleđe je vraćen u život i sada krasi jednu od prostorija u kući.
Kamenčići su postali pingvini, ali i jedinstveni ukrasi neobičnih uskršnjih jaja čija kolekcija raste iz godine u godinu. Na plafionu je i neobičan pauk, nastao od sijalice i malo žice.
Ja u svom radu koristim samo tri elementa, kamen, glinu i akril. Dvanaestogodišnja unuka, danas je najveći poštovalac mojih radova, savetodavac i idejni tvorac jer upravo po njenoj ideji radim kućicu u obliku pečurke.
U vrelim letnjim danima „Lidijin muzej“ se seli na terasu porodične kuće kojoj je takođe utisnula lični pečat. Ovde se nalaze oplemenjena stara burad i pretvorena u stalke za cveće, a stara vrata koja vode u ostavu ofarbana i ukrašena pa izgledaju kao da su ilustracija za neku knjigu bajki.
Lidija Petrović kaže da joj je do penzije ostalo još par godina i na to gleda sa radošću jer će onda moći da svoje vreme u potpunosti posveti svom sadašnjem hobiju. Za sada uspeva da po sat vremena dnevno odvoji, jer je potpuno posvećena svojim pacijentkinjama i porodici.
Veruje da bi ukoliko se pokaže da postoji interesovanje mogla da priredi izložbu z Vranju i sa svojim sugrađanima podeli svoje rukotvorine, koje radi za sebe i svoje najbliže.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane grada Vranja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
