Ima onaj vic koji kaže „Čemu služi mali džep na farmerkama? – Pa da stane Srpska plata!“ Iako nije baš u potpunosti tačno, te neki imaju i mnogo veće plate, za koje treba ne džep, nego omanja torba, surova istina je da prosečna plata nije mnogo veća od tog džepa na farmerkama.
Pisao sam već nebrojeno puta, i u Danasu, i na drugim mestima, o značaju famoznih „500 evra plate“. Činjenica je da mnogi i u javnom, i u privatnom sektoru imaju toliko, mnogi i znatno više.
Dodajte tu razne dnevnice i putne troškove (ko ima pravo na njih), pa dobijamo u mnogim slučajevima i skoro dve plate od famoznih 500 eur. Bilo bi dalje daleko zanimljivije, kada bi RZS konačno saopštio koliko ljudi zapravo prima tih 500 eura mesečno, i u javnom, i u privatnom sektoru.
Evo, ja nemam toliko – ali nije u tome poenta.
Poenta je u tome šta možete da kupite za tih 500 eura. Imate li decu? Koliko dece imate? Živite li u svom stanu, kući ili kod roditelja. Ili plaćate kiriju. Da li vam je dovoljno da izađete u kafanu ili restoran jednom nedeljno, jednom mesečno ili jednom u šest meseci. Da li mislite da je i smartfon od 100 eura fantastičan, a da se kompjuter menja tek kad „crkne“ potpuno. Koliko može da traje garderoba? A nameštaj? E, u tome je poenta.
Prethodnih dana čujemo i od domaćih, ali i od regionalnih političara kako, eto, ta neka tamo Evropa svašta nudi i obećava našim lekarima i sestrama, pa oni svi brže bolje hoće u tu Evropu. Ili barem u Nemačku. Budući da po računici strukovnih sindikata iz Srbije godišnje ‘šmugne’ preko 300 lekara i specijalista, trebaće nam ili povratak bajalica i vračara, ili da naučimo da se lečimo sami – preko Interneta.
A šta pišem svašta – vama je većini dobro, a i lično se ne žalim mnogo. Čekam Novu godinu, pa da pazarim Pežo 206, odličan, 2002 godište. Kažu da je sad baš jeftin, zbog nekog tamo Euro 3 motora. Opet ta Evropa.