Ali Farsinedžad profesor bez katedre

49

Umesto ispred računara kojim će otkrivati nove puteve interneta, povezivati razne kodove i čipove jedne sa drugima, Ali Farsinedžad se nalazi u Vranju, u izbegličkom kampu nekadašnjem Motelu na samom ulazu u grad.

Ovaj inženjer elektronike sa suprugom i sinom više od godinu dana budi se sa pogledom ka Pržaru. Horizonte Širaza, grada veličine Beograda, nadomak Persijskog zaliva, zamenili su brdima koja čine zaleđe Vranja. Pogled na zelenilo opušta i smiruje, ali brda mogu biti i figurativne prepreke koje očekuju porodicu Farsinedžad da dođe do željene destinacije u zapadnoj Evropi.

Vaš grad je izvrstan. Dopada mi se sve što sam do sada video i upoznao, ipak najjači utisak su na mene ostavili ljudi. Neposredni ste i ljubazni i to su glavne osobine koje me svakog dana ostavljaju bez teksta. Sa druge strane, bliski ste i našoj kulturi i sigurno je da gde god budemo nekada otišli, nećemo u ostalim delovima Evrope naći narod koji nam je najsličniji – kaže za VOM Ali Farsinedžad.

A sve je počelo tako što se u Iranu značajno pogoršala situacija po pitanju slobode razmišljanja. Odgajani u savremenom duhu mladi bračni par odlučio je da sreću potraži tamo gde će se njihove fakultetske diplome vrednovati, a stavovi poštovati.

U Iranu strancima sve izgleda veoma lepo, gotovo savršeno, a sa druge strane mogu reći da je u pitanju samo jedna velika maska. Kao da se iza jedne velike zavese odvija pravi život, a ispred je ono što treba da vide ljudi koji nisu iz naše zemlje. Ne postoji demokratija, čitav sistem je korumpiran i sve se može završiti novcem. Postoje špijuni oko vas, na ulici, u gradu, u prodavnicama ili restoranima koji će vas optužiti da ste nešto rekli ili uradili. Takođe, na snazi su i verski zakoni i policija hapsi – kaže ovaj mladi čovek.

Ali kaže da je imao posao na fakultetu i da je svestan da kada se gleda sa strane to zvuči odlično, ali je rešio da napusti sve i  sa svojom ženom i detetom, započne novi život negde bez svih tih barijera koje  guše i sputavaju.

Priča o „elektroncu“ iz Irana u Vranju, baš ovih dana slučajno dobija na težini. Naime, tokom ove sedmice se dešavaju brojni protesti u ovoj državi izazvani smanjenjem subvencija za gorivo. Vlasti negiraju brojnost demonstranata, ali su na pet dana ukinuli internet u celoj zemlji. Poslednjih dana počeli su da se pojavljuju snimci sa ovih demonstracija.

Čitav internet je pod kontrolom države, a inženjeri elektronike rade smešteni u jednoj velikoj zgradi u Teheranu. Oni odatle kontrolišu internet u celom Iranu, kakve informacije će doći do vas i da li će uopšte doći. Prate vaše naloge i postove – kaže o trenutnoj situaciji u svojoj otadžbini.

Inače, porodica Farsinedžad spada u grupu ekonomskih izbeglica, kao i većina njih koji dolaze iz ove persijske države. Nisu došli putem kao većina onih koji su smešteni u izbegličkim kampovima širom Srbije. Naime, iskoristili su period kada je godinu dana bio na snazi bilateralni dogovor Irana i Srbije o bezviznom režimu. Tročlana porodica je sela u avion, stigla do Beograda i zatražila izbeglički status.

Nikada pre toga nisam ni leteo avionom, a ni bio van Irana. Ovo je moje prve iskustvo tako da sam u početku bio baš zbunjen, bilo mi je potrebno više sedmica kako bi prihvatio sve što mi se dogodilo, a o Srbiji gotovo da nisam ni čuo pre toga. Ovo mi je velika škola za dalje jer sam upoznao pre svega vašu zemlju, ali i druge kulture i nacije koje su prošle kroz kamp. Kao da se otvorio jedan novi horizont meni potpuno nepoznat. Moram priznati da sumnjam da bih izdržao put kojim je došlo većina izbeglica. Neke priče koje sam čuo su bile baš stravične i teške – govori iskreno Ali.

Planovi za budućnost za čitavu porodicu se nisu promenili, zapadna Evropa nudi najbolje uslove za profesije koje ima ovaj bračni par.

Ranije sam samo slušao priče o životu u zapadnoj Evropi jer imam dosta svojih kolega sa fakulteta koji su tamo našli posao i znam da su normalno plaćeni i da žive normalnim životom, što mi je i najvažnije. Pokušavam i odavde da budem u toku sa svim što se dešava u elektronskom svetu, možda otvorim i neki sajt, mada priznajem da su okolnosti teške za tako nešto jer je potreban i dobar računar i dobar internet koji ne bi delio ni sa kim u kampu. Voleo bih i da učim druge ljude nekim računarskim programima jer imam to znanje i taj pedagoški rad mi nedostaje. Spreman sam da u Vranju dajem časove potpuno besplatno – završava priču o sebi i svojim snovima Ali Farsinedžad.

Internet je svet u kojem se odvija mnogo toga. Moguće je izgubiti vreme, novac, pa čak srce i dušu. Isto tako, ako se pravilno koristi, može biti svet koji će vas oplemeniti, obogatiti duhovno i materijalno. Ipak, nikada vas neće toliko nadograditi kao realnost  živa reč, otvoreno noćno nebo, neki naizgled bezazlen pogled ili iznenadni miris vetra.

Ali možda nije bio svestan sveta van Irana, ali upoznao ga je na nešto teži način. I imao je priliku da vidi mnogo toga za ovih godinu i po dana, da čuje druge priče i upozna raznolikost duša čiji binarni sistem nije zapisan ni u jednom kodu ili čipu, već u jedinoj pravoj „matičnoj ploči“, u srcu.

Upoznao je ljude na putu i u kome god pravcu njegova noga nadalje krene, nosiće jedno veliko iskustvo stečeno baš u ovom gradu.

Ovaj tekst urađen je u okviru projekta „Ljudi na putu“, koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja.

Stavovi izneti u tekstu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.