Pismo pod gornjim naslovom (vidi sliku), dobio sam elektronskom poštom, mada me ne bi iznenadilo da je došlo „s onog sveta“.
Isto pismo dobio je i onaj kome je namenjeno – Javno preduzeće „Vodovod“ iz Vranja. Pokojna Jelka Stošić iz Suvog Dola kod Vranja, još 2009. godine, sklopila je ugovor sa JP „Vodovod“, o učešću u finansiranju izgradnje mreže fekalne kanalizacije u selu Suvi Dol. Kao savesna građanka, pokojna Jelka Stošić je uredno ispunila svoje obaveze iz ugovora.
Od tada je proteklo nešto manje od 16 godina, a šta se promenilo?
Jelka Stošić je čekala i čekala ono što je platila. Čekajući, preselila se na onaj svet.
U međuvremenu je, od 2009. svaki novi direktor JP „Vodovod“, nekim svojima u Suvom Dolu, omogućio je priključak na kanalizacionu mrežu.
Stošići iz Suvog Dola nisu bili po meri i ukusu ni jednog od dosadašnjih direktora „Vodovoda“.
Porodica Jelke Stošić i danas čeka na blagodeti kanalizacije i tako plaća cenu zato što su pošteni građani, koje vlasti u Srbiji ne prepoznaju.
A lopovi(!)? Koji lopovi? Ovi što su pre 16 godina Jelki uzeli pare za izgradnju kanalizacione mreže! (Uostalom, kako se na srpskom jeziku zovu oni koji ti uzmu pare , a ne ispune ugovorenu obavezu).
Oni, lopovi, dakle, i danas, bez stida i srama, uredno, svakog meseca, porodici Stošić ispostavljaju račune za isporučenu pijaću vodu i „kanalizacione usluge“.
Da, baš tako, jer je JP „Vodovod“ jedan tipični izdanak ovog sistema, slika društva gde nema prava i pravde, društva u kome zakoni važe samo za onog malog, običnog i bespomoćnog čoveka.
Autor: Radoman Irić
